Iako se retko javlja na našem području, gljivica Fusarium nivale može da izazove propadanje pšenice tokom zime, posebno ako se ne poštuje plodored.
Pored pšenice, ova gljiva može se javiti i na raži i ječmu.
Prve štete mogu da se primete već u jesen tako što posejane žitarice slabo i retko niču. Pojedinačno se mogu naći i zakržljale biljčice čiji je donji deo pokriven belo-ružičastom vatastom (paučinastom) prevlakom gljive.
Najčešće se bolest uočava u proleće, posle otapanja snega i tada se nailazi na „oaze’ odumrelih biljaka koje su prilegle na površinu zemljišta sa belo-ružičastom prevlakom koja za vreme sunčano-vetrovitog vremena brzo nestaje.
Gljiva se može prenositi semenom, ali prezimljava i na ostacima slame i zato može da inficira mlade klijance i iz zemljišta.
Optimalni uslovi za širenje bolesti su vlažno i hladno vreme. Posebno su ugrožena područja sa mnogo snega, odnosno brdski predeli. Za vreme proleća i leta spore gljive mogu vetrom, kapima kiše ili insektima da inficiraju klas žitarica. Posebno su ugroženi tokom vlažnog leta polegli usevi raži. Kod ranog napada zrna su štura, a na napadnutim klasovima primećuje se ružičasta prevlaka. Kod kasnije infekcije, napad ne utiče na formiranje zrna.
Od mera suzbijanja protiv snežne plesni preporučuje se tretiranje semena preparatima na bazi tebukonazola, protiokonazola, fludioksonila i difenokonazola.
U područjima gde se iz iskustva zna da je bolest česta, mora se poštovati plodored. Trebalo bi izbegavati pregustu setvu kao i nekontrolisanu primenu azotnih đubriva.
Izvor: dipl. ing. Zvezdana Jovanović, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, Požarevac
