U današnje vreme mnogi naučnici smatraju da se sigurno 70% azota, potrebnog soji za normalan rast i razvoj, obezbeđuje sposobnošću same biljke da vezuje azot iz vazduha. Naravno, ostali deo od nekih 30% azota mora se nadoknaditi putem meliorativnog đubrenja.
Potrebno je naglasiti da od ukupne količine usvojenog azota azotofiksacijom 70-80% iskoristi biljka za svoj rasti i razvoj, dok preostali deo do 100% koriste kvržične bakterije za svoju životnu aktivnost.
Iz ovoga proizilazi da je pogrešno mišljenje kako se soja može gajiti bez đubrenja. Dakle, da bi se dobili prinosi koji opravdavaju njihovo gajenje, soja se mora đubriti u kombinacijama startnih đubriva gde je prisutna i određena količina azota. Bitno je naglasiti da je u početnim fazama rasta i razvoja najpotrebnija količina azota od nekih 30% od njenih potreba, dok će ostalu količinu azota nadoknađivati pravilno razvijene kvržične bakterije na samom korenu soje.
Kako bi pravilno formirali kvržične bakterije na soji, mora se naglasiti da se zaražavanje sojevima bakterija mora odvijati bez direktnih uticaja ultaljubičastih zraka iz razloga fotolabilnosti, te bi se pod uticajem svetlosti izostalo pravilno formiranje kvržičnih bakterija, a samim tim bi soja morala dodatno da bude hranjena mineralnim oblicima azota kako ne bi došlo do podbačaju u rodu.
Izvor: dipl. inž. Darko Simić, PSSS Šabac
Foto: Carl Dennis, Auburn University, Bugwood.org, Michasia Dowdy, University of Georgia, Bugwood.org
