Mnoge biljne vrste zavise od oprašivača kako bi bile oprašene i kasnije dale plod. Ulogu oprašivača u prirodi imaju pčele, ose, leptiri, bumbari, ali i solitarne pčele (Osmia rufa i Osmia cornuta), koje za razliku od medonosnih pčela ne žive u košnicama, nemaju maticu, niti radilice, već sve rade same.

Solitarne pčele se nalaze svuda oko nas, ali ih ne primećujemo, miroljubljive su i ne ubadaju. Gnezde se u šupljinama barske trske, pukotinama starog drveća, zidovima nemalterisanih kuća…

U proleće se pojavljaju s prvim cvetovima, prvo mužjaci pa zatim ženke, a aktivne su već pri dnevnoj temperaturi od pet stepeni, kad medonosne pčele ne lete. Mužjak ove pčele je sitniji od ženke. Glava i grudi su im crni, trbušni deo smeđe-žut, a celo telo im je pokriveno gustim dlačicama. Pomoću dlačica solitarne pčele sakupljaju polen i prenose ga s cveta na cvet, a zatim u gnezdo, gde spremaju hranu za svoje potomstvo. Solitarne pčele prvo očiste gnezdo, a zatim na dnu naprave pregradu od blata, gde potom unose polen i na to položu jaja i ponovo zatvore ulaz blatom. Ženka u toku života, koji obično traje 10 do 12 nedelja, može da položi 20 do 30 jaja.

Učinak solitarnih pčela se može videti kroz podatak da je za oprašivanje jednog hektara voćnjaka potrebno 500 ženki solitarnih pčela, naspram 3 košnice sa ukupno 60 000 radilica. Odnosno, jedna solitarna pčela „uradi posao“ koliko i 120 medonosnih.

Ali, iako su dobri oprašivači, solitarne pčele ugrožene su nedostatkom staništa. Skoro da više nema kuća čiji je krov prekriven barskom trskom, a smanjen je i broj drvenih, kao i neomalterisanih kuća. Primena novih građevinskih materijala ugrožava opstanak ovih veoma korisnih insekata, oprašivača. Zbog toga je dobro u blizini voćnjaka postaviti natkrivena staništa od drveta, sa barskom trskom, zemljom, peskom i vodom ili gotove kupljene kućice.

Ako želite sami da im napravite stanište od barske trske, trebalo bi voditi računa da je optimalan prečnik otvora za zasnivanje gnezda šest do 10 mm, a dužina tunela 10 do 12 cm. Pri tom, posle sečenja, jedan kraj trske potrebno je zatvoriti. Ali, ako u trsci postoji prirodna pregrada, onda ih secite na dužinu od 25 cm. Trsku bi trebalo postaviti u kućice ili vezati u manje snopove. Ako se koriste drveni blokovi, tunele bi trebalo bušiti burgijama za grede dužine 12 cm i prečnika 6, 8 ili 10 mm.

Važno je znati i da solitarne pčele nisu u sukobu s medonosnim pčelama ili bumbarima. Naprotiv, njihovim zajedničkim radom povećava se broj oprašenih cvetova i zametnutih plodova u našim voćnjacima.

Izvor: dipl. inž. Zoran Panajotović, PSSS

Foto: Pixabay