U poslednje vreme postoji tendencija za gajenjenjem grožđa na malim površinama, uglavnom okućnicama, u nekomercijalne svrhe, već za ličnu potrošnju.
To podrazumeva izbor onih sorti koje se mogu gajiti bez primene pesticida ili uz njihovu minimalnu upotrebu..
Da bi se na okućnici proizvelo zdravo i kvalitetno stono grožđe, veliku pažnju treba posvetiti pre svega izboru sortimenta. Za ovu namenu su mnogo pogodnije interspecijes stone sorte, koje su otporne ili bar tolerantne prema važnijim gljivičnim bolestima. U poslednjih nekoliko decenija u svetu je stvoren veliki broj ovakvih sorti različitog vremena sazrevanja i agrobioloških osobina. Neke od njih introdukovane su kod nas i ispituju se u kolekcionim i oglednim zasadima. Pojedine pokazuju odlične proizvodne rezultate i mogle bi uspešno da se gaje uz smanjenu upotrebu pesticida ili primenom bioloških preparata u zaštiti. Takve su, na primer, sorte Lasta, Ljana, Moldova, Strašenski, Muskat de st. Vallier.
LASTA – Prva domaća stona sorta otporna na plamenjaču. Stvorena je u Sremskim Karlovcima, a priznata 1991. godine. Sazreva približno u isto vreme kad i muskat hamburg (II epoha). Dobre je rodnosti, otporna na Peronosporu i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na Oidium. Grozd je srednje krupan, lepe strukture, rastresit, bobice su krupne, ujednačene po veličini, izdužene, belo-žute boje, hrskave konzistencije. Ukus je prijatan, blago muskatan. Zrelo grožđe može da se čuva na čokotu do prvih mrazeva pri čemu zadržava svežinu, a lep je ukras na pergoli.
LJANA – Novostvorena moldavska stona sorta ranog sazrevanja (početak septembra), srednje rodnosti. Otporna je na Peronosporu, Oidium i sivu trulež grožđa. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, krupne, izdužene, belo-žute bobice finog ukusa. Takođe može dugo da se čuva na čokotu bez promene kvaliteta grožđa.
MOLDOVA – Vrlo uspešna moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivične bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamnoplave bobice, debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Grožđe se dobro transportuje i dugo čuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili čardaklija. Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv Peronospore, Oidijuma i sive plesni grožđa, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama.
STRAŠENSKI – Moldovska sorta velike bujnosti i velike rodnosti. Interesantna je zbog vrlo krupnih, atraktivnih grozdova i veoma krupnih crnih bobica. Pogodna je za čardaklije i pergole. Sazreva rano (početak septembra). Oporna je na Peronosporu, a osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.
MUSKAT – Jedan od najpoznatijih hibrida stonog tipa stvoren u Francuskoj. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, žute ovalne bobice srednje veličine, muskatnog ukusa. Na Fruškoj gori sazreva sredinom septembra. Velike je rodnosti, ali bobice neravnomerno sazrevaju, a zrele lako otpadaju. Otporna je na Peronosporu, a srednje otporna na Oidijum i sivu plesan. Ove sorte mogu uspešno da se gaje sa jednim do dva tretiranja hemijskim sredstvima, a u suvim i toplim godinama i bez tretiranja. Primena bioloških preparata u gajenju ovih sorti našla bi svoje pravo opravdanje.
dipl. Ing. Radmila Koprivica, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, Mladenovac