Dok gore njive po Vojvodini, na kojima se spaljuju žetveni ostaci, malo koga je briga što bi ova spaljena slama moga da se iskoristi kao zamena za skupi uvozni gas.
Obnovljivi izvori energije sve se više koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, a time se, pored znatnih ušteda ostvaruje i niz drugih pozitivnih efekata među kojima je, pre svega, zaštita životne okoline. Potencijali Srbije, kada su OIE u pitanju, veliki su, a po rečima stručnjaka za biogas i člana Upravnog odbora Udruženja „Biogas Srbijа“ Gorana Kneževića, Srbija ima potencijal za proizvodnju 500 megavata biogasa, što bi moglo da pokrije 50% potreba države za zemnim gasom.
Za rad elentrana na biogas koriste se različite sirovine. Pre svih, ostaci iz poljoporvrede, a potom otpad iz prehrambene industrije (klanična, mlečna, šećerane, alkoholnih pića, uljare), megamarketi – roba s isteklim rokom, ostaci iz restorana. Zapravo, reč je i organskom otpadu, koji je potrebno zbrinuti, a u elektranama na biogas to se radi efikasno i, istovremeno, najpovoljnije.
Goran Knežević ukazuje da je postdigestat – sirovina koja je iskorišćena za dobijanje energije, visoko kvalitetno đubrivo, čija je upotreba dozvoljna u proizvodnji organske hrane, pa se potpomaže još jedna grana poljoprivrede.
– Dakle, izgradnjom elektrana na biogas rešavamo ekološke probleme, proizvodimo energiju, pospešujemo proizvodnju organske hrane, popravljamo kvalitet poljoprivrednog zemljišta, smanjujemo zavisnost Srbije od uvoza energenata, popravljamo kvalitet naponske mreže i otvaramo nova radna mesta u ruralnim sredinama, čime se stvaraju povoljniji uslovi za ostanak mladih na selu – kaže Goran Knežević i dodaje:
– Biogasne elektrane bi, osim rešavanja ekoloških problema i organskog otpada, mogle da budu strateško opredeljenje za našu državu, jer bi se smanjila zavisnost od uvoznog gasa. Srbija nije na početku kada je reč o proizvodnji biogas, a s obzirom na to da ima 39 operativnih elektrana i još 79 u privremenom statusu, ali potencijali su mnogo veći. Strani investitori zainteresovani su za ovu oblast s obzirom na to da su oni i te kako svesni potencijala koje elektrane na biogas imaju u rešavanju ekoloških problema.
Po njegovim rečima, u Evropi je važnost elektrana na biogas odavno prepoznata pa ih u Nemačkoj, recimo, ima preko 11.000, Italiji više od 1.600, Francuskoj preko 800, Austriji preko 450.
– Za elektrane na biogas nedostaje regulativa koja bi definisala sve uslove, nema podsticajnih mera za proizvodnju iz tog obnovljivog izvora, dok za druge OIE postoji i svi se oslanjaju na to. To nas stavlja u nepovoljan položaj, a uz to plaćamo sirovine, što drugi ne čine. Prednosti elektrana na biogas u odnosu na ostale OIE je to što je njihov rad predvidljiv i rade 24 sata – kaže Knežević.
On naglašava da je ideja elektrana na biogas nije u tome da se one finansiraju iz fiding tarifa i da se proizvodi električna i toplotna energija jer je to, zapravo, posledica, pošto se zahvaljujući njihovom radu rešavaju ekološki problemi.
– Fiding tarife su bile potrebne u početku kako bi se pokrenuo ceo proces. Podsticaji nam ne bi bili potrebni da se poštuju propisani koraci kada je zbrinjavanje otpada u pitanju. Naime, operatori biogasnih elektrana sada idu kod nekoga ko ima otpad koji mora da ukloni, umesto da onaj ko stvara otpad i mora da ga zbrine tu uslugu plati. Zakonska regulativa o tome postoji, ali se ne kontroliše sprovođenje i kada se to bude činilo, bićemo u mnogo boljoj poziciji jer bi smo, kao i svi drugi proizvođači iz OIE, imali besplatnu sirovinu, proizvedenu energiju mogli bismo da plasiramo po tržišnim cenama, što je dovoljno da gasne elektrane budu samoodržive. To potvrđuje i praksa iz evropskih zemalja, gde onaj ko proizvodi otpad, otpad i donosi na zabrinjavanje i to plaća. Naglašavam da se u elekranama na biogas zbrinjavanjem otpada proizvodi energija, za razliku od situacije kada se samo zbrinjava otpad – kaže Knežević.
On objašnjava da elektrane na biogas, bilo da proizvode energiju ili biometan, imaju dve glavne celine – proizvodnja biogasa i proizvodnja toplotne i električne energije kroz kogenerativna postrojenja ili postrojenje za prečišćavanje biogasa do nivoa kvaliteta zemnog gasa.
– Treba nam novih 500 megavata elektrana da bi se zadovoljila potreba svih domaćinstava u Srbiji jer se može proizvesti milijardu kubnih metara biometana – u jednoj dva miliona kubnih metara godišnje – ukazuje Goran Knežević.
Izvor: Dnevnik
Foto: Envato, Pixabay, Freepik
