Podrška građana Srbije za uvođenjem nuklearne energije u energetski miks se povećala u poslednjih nekoliko meseci, odnosno nakon aktuelizacije ove teme. Osim toga, građani sve veću podršku daju postepenom izbacivanju uglja, iako on i dalje čini oko 70 odsto u ukupnoj proizvodnji struje. Da svest građana Srbije postaje sve zelenija, pokazuje i to da je povećana njihova podrška kada je reč o izgradnji elektrana iz obnovljivih izvora.
Ovo su neki od nalaza ankete građana koju je sprovela organizacija „Novi treći put“ uz podršku fondacije „Otvoreno društvo“, a koja je urađena ove godine na uzorku od 1.200 ljudi iz svih krajeva Srbije.
Kako je anketa rađena u martu i junu, najzanimljiviji nalaz ankete bio je taj da se podrška građana povećala u junu u odnosu na mart kada je reč o izgradnji nuklearne elektrane.
U martu je samo sedam odsto anketiranih građana smatralo da je izgradnja nuklearne elektrane dobro rešenje. Isti procenat građana je smatrao da je nuklearna elektrana dobro rešenje, ali da ima negativne strane. Čak 58 odsto građana je u martu reklo da je bi izgradnja nuklearne elektrane za Srbiju bilo loše rešenje.
Krajem marta ove godine ponovo je aktuelizovana tema o nuklearnoj energiji u Srbiji. Sve je počelo nuklearnim samitom u Briselu, na kom je učestvovao predsednik Aleksandar Vučić, sa kog je poručio da je Srbija zainteresovana za izgradnju četiri mala modularna reaktora i da bez nuklearne energije „Srbija neće uspeti da preživi“.
Nuklearna energija u Srbiji dobila je još više na značaju početkom aprila nakon predsednikove posete Parizu, gde je potpisan Memorandum o razumevanju Srbije i Francuske elektroprivrede (EDF) za uspostavljanje okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije. Memorandum predviđa i strateško partnerstvo sa EDF u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji, uz podršku razvoju stručnih kadrova i razmeni tehničkog znanja.
Nakon toga, o nuklearnoj energiji je počelo sve više da se priča. Ministarstvo rudarstva i energetike je čak nedavno raspisalo tender za izradu studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji.
Aktuelizacija ove teme i narativ srpskih zvaničnika da je ona Srbiji sve više potrebna uticao je na rezultate ankete koja je ponovo sprovedena u junu, rekao je programski direktor „Novog trećeg puta“ Dimitrije Milić.
U junu je 13 odsto anketiranih građana smatralo da je izgradnja nuklearne energije dobro rešenje, 21 odsto je takođe smatralo da je dobro rešenje, ali da ima negativne strane, dok je 33 odsto smatralo da je to loše rešenje.
Naučni savetnik na Institutu za evropske studije Slobodan Zečević smatra da bi Srbija pre uvođenja nuklearne energije trebalo da iskoristi sve svoje hidropotencijale i izgradi još neku veliku hidroelektranu.
„Po meni, važno je završiti ovaj deo (iskoristiti hidropotencijale) i sve drugo što možemo da probamo da uradimo da nemamo nuklearnu centralu, s obzirom na određene rizike. Ali ja već naslućujem da to neće biti moguće u budućnosti, da će nam trebati više struje i da ćemo iscrpljivati polako termoelektrane. U tom smislu, ako bi trebalo da razmišljamo o nekom partnerstvu, onda bi to normalno bilo partnerstvo sa Francuskom“, rekao je Zečević na panelu „Zelena tranzicija Srbije – prepreke i mogućnosti“, koji je organizovan nakon predstavljanja rezultata ankete.
„Nuklearna energija zahteva veliki broj stručnjaka, ljude koji su visokoobrazovani i koji upravljaju tim sektorom, i naravno, podrazumeva i veliko zapošljavanje u toj oblasti. S te strane je nuklearna energija važna, jer podiže tehnološki nivo zemlje, u smislu da je potrebno školovanje velikog broja ljudi za tu oblast.“
Rezultati ankete pokazali su da svest građana postaje sve zelenija. Više od polovine njih je reklo da su im podjednako važni i životna sredina i životni standard. Oko 65 odsto smatra da bi Srbija postepeno trebalo da izbacuje ugalj iz upotrebe, a 34 odsto njih bi podržalo izbacivanje uglja u korist čistijeg vazduha i blagog povećanja cene struje.
Podržavaju sve veću izgradnju vetroparkova, kao i velikih hidroelektrana, ali ne i malih hidroelektrana.
Zanimljivo je istaći da se 35 odsto ovih ispitanika greje na drva, da ne razmišlja o prelasku na drugi način grejanja, a razlog zbog čega ne prelaze na drugi način grejanja jeste visoka cena početne investicije.
Nešto više od 80 odsto ispitanika svesno je da se klimatske promene dešavaju i da predstavljaju realnu pretnju po čovečanstvo, a 44 odsto njih odgovorilo je da će klimatske promene imati veoma negativan uticaj na Srbiju.
Izvor: Bloomberg Adria
Foto: Pixabay; Bloomberg Adria/Novi treći put