Srbija bi sledeću žetvu mogla da dočeka sa zalihama pšenice

54

U proteklih osam meseci izvezli smo svega 530.000 tona pšenice i brašna, a plan je bio 1.250.000. Plašim se da će nam ostati rezerve koje će vršiti pritisak na cene, kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”.

Suprotno svim predviđanjima da će se rast cena žitarica početkom 2021. godine zaustaviti, one idu na gore usled pandemije i nestabilnog stanja na tržištu koje diktiraju investicioni fondovi.

Prema poslednjem izveštaju Produktne berze u Novom Sadu, kukuruz je ponovo poskupeo za oko 2,5 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Kako se navodi, cena žita ostala je nepromenjena. Novosadska berza ističe još jedno neuobičajeno dešavanje na domaćem tržištu, a to je da su cene pšenice i kukuruza bile na gotovo istom nivou.

Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije” kaže da su cene kukuruza i pšenice sve bliže i da se sada vidi da imaju jednu dodirnu tačku na 22,50 dinara.

– Ta cena će se sigurno ubrzo izjednačiti, ali će na osnovu zakonitosti tržišta kukuruz postati skuplji od žita, što neće biti prvi put u istoriji jer smo ovakvo stanje već imali i u prethodnim godinama – objašnjava Saković.

Kukuruz je, dodaje, veoma tražena roba u izvozu, a uz to su domaći prodavci bili raspoloženi da ga prodaju.

– Tražnja za pšenicom bila je periodično dobra, ali naši prodavci nisu reagovali na tu tražnju. Čekali su višu cenu iako je ona, jedno vreme, bila čak i bolja na domaćem nego na međunarodnom tržištu. Zbog toga sada imamo zanimljivu situaciju na tržištu. Nismo na vreme ispratili naše mogućnosti. Sada već postoji realna opasnost da ćemo novu žetvu dočekati sa prilično velikim zalihama pšenice – naglašava Saković i napominje da u takvoj situaciji, kada tražnja slabi, cena logično dobija silazni trend.

Od oktobra 2020. do kraja februara, Srbija je izvezla 1.862.000 tona kukuruza. U Udruženju „Žita Srbije” navode da su očekivanja čak i premašena i smatraju da će krajnji plasman kukuruza na strana tržišta dostići 3,2 miliona tona. Nasuprot dobrim rezultatima u izvozu kukuruza, sa pšenicom je potpuno drugačije i kaže da sada ulazimo u vremenski tesnac. Ekonomska godina počinje od žetve od 1. jula i traje do 30. juna. U proteklih osam meseci izvezli smo svega 530.000 tona pšenice i brašna, a plan za izvoz bio je 1.250.000. Do nove žetve ostalo je četiri meseca, s tim da se u poslednjem mesecu svakako neće trgovati.

Prema njegovim rečima, Srbija je izgubila nekoliko meseci kada je izvoz pšenice bio veoma loš, gotovo simboličan. Kako objašnjava, na svetskom tržištu nije kao kod nas na lokalnom, gde prodajete stari rod sve dok ne stigne nova pšenica. Ta prodaja završava se dva meseca pre nove žetve. Posle toga, velike multinacionalne kompanije počinju da kupuju novu pšenicu. Problem je i u domaćoj logistici. Broj transportera na Dunavu je ograničen, pa čak i da se sada svi oni koji imaju višak žita odluče da ga prodaju to ne bi bilo moguće.

– Zbog toga je dobro da izvoz bude raspoređen tokom godine. U naredna tri meseca se nećemo proslaviti. Očekujemo izvoz žita od još 150.000 tona. Što znači da će nam u završnim zalihama ostati više od 500.000 tona. To su visoke zalihe za nas i one će vršiti pritisak na cenu – objašnjava Saković.

On napominje i da poređenja s prethodnom godinom nisu adekvatna jer „smo tada imali problem sa kvalitetom žita, a proizvođači nisu želeli da ga prodaju kao stočnu pšenicu. Imali smo i početak pandemije Covida-19, kada su pravljene ogromne zalihe i mleveno više brašna nego što je bilo potrebno“.

– Bolje je poređenje šta smo mogli da uradimo a nismo, i da ćemo prodati tek nešto više od polovine pšenice od onoga što smo predvideli – navodi Saković i dodaje da Srbija ima dovoljno skladišnih kapaciteta i za zalihe i za novi rod, da se ta pšenica naravno neće baciti, ali je pitanje po kojoj ceni će kasnije biti prodata i izvezena.

– U svakom slučaju, u narednom periodu žito ne može da poskupi, a koliko će pojeftiniti zavisi od budućih cena na međunarodnom tržištu – naglašava Vukosav Saković.

Izvor: Politika

Foto: Free Images


reklama