Ratarske kulture kao što su spelta, raž, sočivo, mak, lan, ricinus, ovas, heljda i druge, alternativa su žitaricama za koju postoji dobra ekonomska opravdanost – kaže prof. dr Dragana Latković, Direktorka departmana za ratarstvo i povrtarstvo.
– Ove biljke zaista imaju jako puno prednost, od nutritivnih do agroekoloških. Alternativna žita imaju mogućnost da zadovolj potrebe onih ljudi koji su alergični na gluten ili imaju određene bolesti. Mogu da se gaje u sistemima organske poljoprivrede, na marginalnim zemljištima, na malim površinama, a da se ostvari solidan prihod – kaže ona i dodaje da tržište ima potrebu za njima, pa svi proizvodi od ovih žita mogu da nađu put do kupca, posebno na zapadnom tržištu.
Stručnjaci smatraju da se alternativna žita mogu gajiti i u Vojvodini, ali i u brdsko – planinskim predelima.
– To su manje vrste na kojima je selekcija manje intezivno rađena, pa su one manjih zahteva. Koristi se postojeća mehanizacija, uz male adaptacije, a ulaganja su relativno mala – kaže prof. dr Jovan Crnobarac sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Foto: Cover Images