Srbija će, posle berbe kukuruza, ove godine imati višak oko 2,5 miliona tona, isto toliko pšenice, i oko 100.000 tona suncokreta, a izvoz sada značajno otežavaju logistički problemi, nedostatak transportnih sredstava i njegovi troškovi, rekla je direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“ Sunčica Savović.
Ona je za Betu izjavila da domaće tržište poljoprivrednih proizvoda deli sudbinu regionalnog i svetskog tržišta žitarica i uljarica, koje je preplavljeno tim proizvodima iz Ukrajine i drugih zemalja, pa je konkurencija velika, a cene su niske.
– U Srbiji su od prošle godine ostale velike zalihe pšenice od 1,2 miliona tona, kukuruza, najlošijeg kvaliteta oko 350.000 tona i suncokreta oko 55.000 tona. Proizvođači su tokom prošle godine zbog političke nestabilnosti i rasta cene kukuruza i pšenice na domaćem tržištu, u jednom trenutku na više od 40 dinara po kilogramu, očekivali da će one nastaviti isti trend, pa nisu žurili sa prodajom – rekla je Savović.
Dodala je da je od marta do aprila prošle godine izvoz bio i zabranjen, a posle toga, do kraja jula, izvoz je bio otežan zbog uvedenih kvota, što je nepovratno uticalo na smanjenje likvidnosti u žitarskom sektoru Srbije.
Posledice toga, kako je kazala, osećaju svi u lancu, od proizvođača do izvoznika.
Najbolja strategija je, prema njenim rečima, oko 30 odsto pšenice i drugih ratarskih proizvoda prodati pred žetvu ili berbu, 30 u žetvi, a na zalihama ostaviti trećinu roda.
Savović je rekla da su skladišta preopterećena viškovima robe i da će, posle berbe kukuruza morati da se krene sa prodajom neke od žitarica i uljarica, da bi se ona rasteretila.
Pšenica, i kada se nađe tržište, ne može da se izveze, prema rečima Savović, zbog logističkih prepreka, transporta i njegove visoke cene ili nedostatka finansijskih sredstava izvoznika da zakupe po 10-20 barži da bi utovarili prekomorski brod za Afriku ili jugoistočnu Aziju.
Savović je kazala da je teško prognozirati da li će cene te robe rasti, osim u slučaju neke velike eskalacije sukoba između Ukrajine i Rusije, jer ni ne tako davni napad drona na ukrajinske silose u dunavskoj luci Izmail, nije ih pokrenuo na rast na duže staze.
Srbija će, kako je rekla, u nekom trenutku nešto morati da uradi na unapređenju infrastrukture kako bi se olakšao transport poljoprivrednih proizvoda preko Dunava ili da obezbedi investicije za rekonstrukciju pruge Beograd— Bar i nabavku dodatnih vagona za prevoz rasutih tereta jer bi preko luke Bar srpski izvoz dobio direktan izlaz na more i pristup morskim brodovima, a time i krajnjim kupcima srpskih žitarica.
U udarnim mesecima za izvoz u oktobru, novembru i decembru 2020. godine Srbija je, kako je rekla, izvezla 1,4 miliona tona kukuruza, 2021. godine, u istom periodu 470.000 tona, 2022. samo 220.000 tona, a cele tržišne 2022/23 godine godine 490.000 tona.
Navela je da su, zbog zabrane izvoza ulja, prošle godine, kada je rod bio dobar zbog pogodnih vremenskih uslova, ostale nešto veće zalihe suncokreta i tog proizvoda, a ove godine prinosi su nešto lošiji.
Cena suncokreta je u Srbiji prošle godine bila oko 63 dinara po kilogramu, a sada je oko 40 dinara.
Uljare, srednje veličine, prema njenim rečima, već su otkupile dovoljne količine suncokreta, pa ostaje da se u potpunosti snabdeju velike.
– U Rusiji se očekuje rekordan rod suncokreta do kraja novembra do kada traje i žetva zbog čega cene suncokretovog ulja imaju silazni trend kretanja na svetskom tržištu, već duži vremenski period, sa manjim odstupanjima – napomenula je Savović.
Foto: Envato
