Da u julu ne rodi ni kilogram žita, Srbija trenutno ima zalihe pšenice da komotno živimo oko godinu dana, izjavila je za „Politiku” Sunčica Savović, direktorka udruženja „Žita Srbije”.
Komentarišući informacije da su naši građani počeli da kupuju veće količine brašna, ulja, šećera već sa prvim informacijama o početku sukoba u Ukrajini, ona napominje da za tim nema potrebe jer su zalihe žitarica na lagerima prodavaca velike.
– Raspolažemo više nego dovoljnim količinama. Ljudi ne treba da upadaju u potrošačku histeriju. Mi nikada nismo zavisili od ruske i ukrajinske pšenice i kukuruza. Oni su veliki proizvođači, cena njihove robe utiče i na našu jer je plasiramo na istom delu svetskog tržišta, ali naše tržište nema problem – kaže Savovićeva.
Eskalacija sukoba u Ukrajini podigla je trenutno cene žitarica u nebesa na svetskim berzama. Pšenica na berzi u Čikagu poskupela je u četvrtak za 5,6 odsto, što je najviše od sredine 2012. Dodatnu paniku izazvala je vest da je Rusija do daljeg obustavila saobraćaj trgovačkih brodova u Azovskom moru. Međutim, prema saopštenju ruskih zvaničnika njene luke u Crnom moru ostale su i dalje otvorene za plovidbu.
Rojtersu je potvrđeno da trgovački brodovi u Azovskom moru stoje. Rusija, najveći svetski izvoznik pšenice, uglavnom isporučuje svoje žito iz luka u Crnom moru, dok one u Azovskom imaju plići gaz i manje kapacitete. Jasno je da trenutna dešavanja mogu imati i dalje posledice jer Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa 29 odsto u svetskom izvozu pšenice, sa 19% u svetskim isporukama kukuruza i sa 80 odsto u globalnom izvozu suncokretovog ulja.
– Ništa ne zavisi od pravih uzroka već od geopolitičkih kretanja, verovatno je da su ovoliki skok cena izazvali finansijski fondovi koji su počeli da kupuju žitarice. Videćemo šta će se dogoditi sledeće nedelje – navodi Savovićeva.
Kada je reč o Srbiji, zalihe svih žitarica su velike i ona smatra da je veći problem da li ćemo uspeti da ih izvezemo.
– Pšenicom se ne trguje nedeljama unazad. Mi smo izvezli u januaru svega 60.000 tona, što je malo – naglašava ona.
Prema podacima tog udruženja, od početka ekonomske godine – jula 2021. izvezeno je 667.155 tona pšenice, a ako se preračuna i izvezeno brašno, ukupan plasman na strana tržišta bio je 762.644 tone. Prošle godine Srbija je imala rekordan rod žita od oko 3,4 miliona tona i solidne prelazne zalihe od oko 300.000 tona.
– Mesečno za sve namene na našem tržištu trošimo 125.000 tona pšenice. Kada oduzmemo izvoz i potrošnju, trenutno u zemlji imamo zalihe veće od 1,7 miliona tona. Jasno je da žita u ovom trenutku, bez količina iz nove žetve, ima dovoljno za gotovo godinu dana. To je realno stanje – napominje Savovićeva.
Dodaje da je, sa druge strane, nerealno to što se pre dva dana dešavalo s cenama na svetskim berzama.
Smatra da je najobjektivnije pratiti promene petak na petak, jer se tada dobija prava slika. Bez obzira na to što je cena kukuruza na francuskoj berzi otišla u jednom trenutku za 57 evra, po toni, naknadno je, do završetka tog dana, taj rast bio više nego upola manji. Cena kukuruza na našem izvoznom tržištu bila je u sredu oko 242 evra a u toj panici, u toku dana, kretala se od 248 do 265 evra po toni. Ali naglašava da to nije cena po kojoj se trgovalo već ona koju su proizvođači tražili.
– Šta su dobili to ćemo tek videti sledeće nedelje. Koliko će sve ovo trajati stvarno ne znam. Neminovno je da će svaka eskalacija spolja uticati na rast cena i da će se to prenositi i na naše tržište koje je otvoreno. Mi treba da se usredsredimo na to da trenutno imamo ogromne zalihe pšenice i kukuruza u zemlji i da izvoz ide jako sporo zbog visokih domaćih cena. Da li će se to promeniti videćemo već u narednih mesec dana, i inače se pred dolazak novog roda trgovina obustavlja – kaže Savovićeva.
Prema njenim rečima, ono što prodamo u martu i aprilu, ukoliko se domaća cena uskladi s onom na FOB-u, to smo prodali, sve ostalo ukazuje da ćemo u novu žetvu ući s rekordno visokim zalihama pšenice. Tako to izgleda u ovom trenutku. Dodaje da trenutno protok ruske robe na Crnom moru uopšte nije upitan, već ukrajinske pšenice. Kako će se to odraziti na svetsko tržište tek ćemo videti posle informacija o tome ko su im najveći kupci. Tu treba tražiti i odgovor da li je realno da deo količina pređe i kod nas.
– Ono što je sigurno jeste to da dokle god u crnomorskom regionu ima ruske, rumunske, bugarske i eventualno mađarske pšenice, koja je jeftinija nego srpska, mi našu nećemo moći da prodamo. To se ne menja, bez obzira na to o kakvim sukobima je reč – objašnjava ona.
Što se tiče kukuruza, imali smo manji rod prošle godine zbog suše. Prema informacijama „Žita Srbije”, u novu ekonomsku godinu ušli smo sa zalihama od oko 340.000 tona, a rod je bio oko šest miliona tona. Za domaću potrošnju potrebno je od 4,6 do 4,7 miliona tona. Izvoz je do kraja januara bio 570.000 tona. Samo ukoliko nadalje mesečno izvezemo više od 140.000 tona, uspeli bismo uspešno da plasiramo sve količine do septembra, kada se završava ekonomska godina za kukuruz.
Na tržištu ulja takođe ne bi trebalo da se očekuju problemi i nestašice jer su naše uljare i izvoznici 2021. kupili više suncokreta nego što im je potrebno.
Izvor: Politika
Foto: Freepik, Pexels, Unsplash
