Sirak odlično uspeva na našim prostorima, posebno u Vojvodini, te zato ne čudi činjenica da je Srbija među prvih pet zemalja po proizvodnji metli od ove biljke.
Ipak, i pored činjenice da imamo znanje i resurse da proizvedemo kvalitetan i tražen proizvod, brojni proizvođači suočavaju se sa mnogim problemima i očekuju pomoć države kako bi opstali.
– Bavimo se ovim poslom od 1977. godine. Prvo je ovo radila moja baka, pa moji roditelji, pa sada braća i ja. Proizvodimo sirkove metle. To nam je glavna i jedina delatnost i sve što proizvedemo izvozimo. Sirak je biljka koja se sadi i raste kao korov. I mi je uzgajamo, ali ne količinu koja nam je potrebna. Kod nas dobro uspeva, posebno na severu kod Sente. Sirak je potrebno ručno seći i seljaci su počeli da odustaju od gajenja, jer nema ljudstva. Može da se skida kombajnom koji nije predviđen za sirak, ali tada sirovina nije više dobra za dalju obradu, ima puno otpada. Ipak, za sada još uvek nije problem doći do sirovine – objašnjava Jasmina Gašparovski čija je porodica je u ovom poslu skoro pola veka.
Na pitanje ko su klijenti, kaže da su to uglavnom poljoprivredna gazdinstva ili poljoprivredne apoteke koje imaju svoje maloprodajne lance, zatim trgovinski lanci, ali i nakupci koji plasiraju dalje robu po većim prodavnicama i trgovinskim centrima. Naravno, ima i pojedinaca koji kupuju za svoje potrebe.
Prema njenim rečima, od početka sukoba u Ukrajini poslovanje je otežano. Čini joj se da se Evropa plaši da pravi zalihe. U početku su radili samo balkanske zemlje, a onda se izvoz proširio na celu Evropu, pa čak i Rusiju i Maroko. Na pitanje da li imaju problem da robu izvoze u Rusiju, Jasmina Gašparovski odgovara da su Rusi malo komplikovaniji, ne rade po standardima Evropske unije i da se, od kada je počeo sukob, izvoz za Rusiju prepolovio.
Trenutno jedan od najvećih problema u proizvodnji, koji čak preti da zaustavi poslovanje, je nedostatak radne snage.
– Jako je veliki problem, zadnjih godina sve je teže. Proizvodnja se smanjuje jer nema ko da radi. Dosta omladine i ljudi je otišlo u inostranstvo, selo se prepolovilo. Ovde u Baču je većinom slovačko stanovništvo, dobijamo lako papire. Ovo je majstorski posao, ali mladi nisu zainteresovani da ga rade. Kada majstori koji sada rade odu u penziju, ne znam kako će se posao nastaviti – kaže Jasmina Gašparovski.
Iako je situacija iz godine u godinu sve teža, ona se nada da će naredna generacija naći način da uspešno nastavi poslovanje.
– Želela bih da moje dete ili deca od moje braće „zavole metlu“ i nastave ovaj posao. U vreme kada se budi ekološka svest kod ljudi, treba uzeti u obzir da je ovo 100 odsto ekološki proizvod. Volela bih da se tradicija nastavi – konstatuje Gašparovski.
Ako uzmemo u obzir da je Srbija među prvih pet zemalja kada je u pitanju izvoz sirkovih metli, Jasmina smatra da bi država trebalo da podrži proizvođače u ovoj delatnosti, jer se skoro sve što se napravi, izvozi u inostranstvo. U pitanju je zlatan proizvod koji donosi novac u zemlju. Ono što nju trenutno najviše brine jesu veliki nameti od strane države, kao i novi zakoni koji se neprestano donose i samo otežavaju poslovanje.
– U mnogo emisija smo bili i vapimo da nam neko pomogne, ali ništa se ne dešava. Ima dosta načina kako se može pomoći. Bar kad bi imali stimulaciju od izvoza, jer bi bila velika šteta da ova delatnost propadne – ističe Jasmina.
Njen otac je proizvodio 200 metli dnevno, kasnije se to povećalo na 1.500 dnevno, a sad je, zbog pomenutih razloga, proizvodnja opet smanjena na 800 metli dnevno.
Ipak, Jasmina Gašparovski ne želi da odustane i ponosna je na decenije prisustva u ovoj delatnosti i na činjenicu da se sa poslovnim izazovima ne suočava sama, već ima podršku porodice.
– Ponosna sam na to što je ovo porodična tradicija i što smo u ovome zajedno, moja braća i ja – ističe Jasmina Gašparovski za kraj.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Envato, Pixabay
