Srbija može da bude lider na balkanskoj ruti vina

62

Srbija može biti lider na balkanskoj ruti vina sa 22 vinska rejona i 77 vinogorja, rekla je u Kragujevcu ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

Ona je kazala da je Srbija ima tri vinske oblasti – Vojvodinu, centralnu Srbiju i Kosovo, i istakla da je „neverovatan kapacitet“ sa kojim raspolaže Srbija, pogotovo Kragujevac i centralna Srbija koja ima oko 13 vinogorja.

Posle predstavljanja Vinske balkanske mreže u Kragujevcu Matić je rekla da saradnja u toj oblasti daje dodatni podsticaj razvoju regionalnog zajedničkog tržišta.

– To je jedna od vodećih naših političkih tema, to je priča koja se oslanja na političku priču o mini Šengenu – rekla je Matić i ocenila da su ovakvi projekti pravi način da se takve političke ideje ostvaruju.

Vinska balkanska mreža je osnovana 2019. godine i okuplja 18 vinarskih udruženja i različitih organizacija za podršku i projekte iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije.

– Idemo u pravcu širenja mreže ka Sloveniji i Hrvatskoj, s jedne strane, a na istoku na Bugarsku, Grčku i Rumuniju – rekao je direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja Nenad Popović.

On je za agenciju Beta izjavio da kada bi se sabrala celokupna proizvodnja, Balkan bi se pozicionirao kao peti vinski region u svetu.

Popović je najavio da će se ubuduće raditi na unapređenju tržišta radne snage budući da vinari muku muče sa kvalifikovanim radnicima, ali i brojem vinogradara, što je, kako je istakao, ozbiljan problem.

Prema njegovim rečima, predviđena je i saradnja sa naučnim institucijama i razmena resusra u regionu, jer bez nauke i tehnologije nema dobrog proizvoda.

– Radimo na izradi Balkanske vinske ture i sada smo u prvoj fazi mapiranja potencijalnih ruta, što je neophodno u ponudi turističkog proizvoda u regionu – kazao je Popović.

Foto: Unsplash