Srbija raspolaže veoma značajnim potencijalom energije iz obnovljivih izvora, što predstavlja odličnu osnovu za energetsku stabilnost u budućnosti, smatra Ticijano Đovaneti, izvršni direktor kompanije MK Fintel Wind.
– Godišnja vrednost svih obnovljivih izvora u Srbiji je oko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte, što je 50.000 GWh na godišnjem nivou – kaže Đovaneti u razgovoru za Tanjug.
On ističe da od svih obnovljivih energetskih izvora (OIE), proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast, i dodaje da u tom pogledu Srbija raspolaže natprosečnim resursima u odnosu na zemlje kontinentalne Evrope.
– Ukupna raspoloživa godišnja količina energije vetra za celu teritoriju Srbije je procenjena na 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije – navodi Đovaneti i precizira da se maksimalne vrednosti javljaju u regionu košave i nekim planinskim lokalitetima, kao i da postoji još skrivenih oaza vetrova u Srbiji.
Sa ponosom dodaje da je MK Fintel Wind, zajedno sa kompaijom Fintel Energija, za više od jedne decenije prisustva i poslovanja, pionir u proizvodnji električne energije na Balkanu.
Izgradnjom prvog vetroparka u Srbiji 2015. godine u Kuli, u čiju je izgradnju uloženo 15 miliona evra, MK Fintel Wind je, prema njegovim rečima, dao značajan doprinos uvećanju udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji struje.
– Pored činjenice da smo sa ukupnom instalisanom snagom od 27 miliona kilovat sati, omogućili zelenu struju za 8.000 domaćinstava u Srbiji, vetropark Kula će ostati zabeležen kao postrojenje sa kojim su započele značajne promene kada je u pitanju sektor energetike za celu Srbiju, ali i menjanje svesti lokalne zajednice kada su u pitanju obnovljivi izvori energije – naglašava Đovaneti.
Sagovornik Tanjuga podseća da je nepunih godinu dana kasnije, u Zagajici, pored Vršca, pušten u rad prvi vetropark u Južnom Banatu – La Pikolina, i da je ukupna investicija u to postrojenje bila veća od 10 miliona evra.
– La Pikolina je za nas izuzetno značajna jer je plod ozbiljnog strateškog razmišljanja, dugogodišnjeg istraživanja, i na koncu, velike upornosti i snage celog tima koji je učestvovao na projektu. Danas, zahvaljujući ovom parku, više od 5.500 domaćinstava dobija energiju koja je potpuno čista i koja ne zagađuje okolinu – kaže Đovaneti.
Izvršni direktor MK Fintel Wind-a ističe da kompanija neće stati na tome, te da daljom realizacijom zacrtanih planova želi da pomogne Srbiji u ostvarenju cilja od 27 odsto udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije do kraja 2020. godine.
– Najavljeno puštanje u rad našeg najvećeg vetroparka – Košava – odigraće se 24. septembra, a nakon toga dolazi i druga faza ovog projekta, kao i otvaranje naših novih vetropostrojenja – poručuje Đovaneti.
On podseća da je obavezujući cilj za članice EU da obnovljivi izvori energije u 2020. godini učestvuju sa 20 odsto u bruto finalnoj potrošnji, dok je cilj Srbije da taj procenat već sledeće godine bude 27 posto, koji je, kako ocenjuje, izuzetno ambiciozan i ostvariv.
– Strategija razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030, fokusirana je na ulaganja u tehnološku modernizaciju energetskog sistema kao i rekonstrukcije već postojećih postrojenja. Na ovaj način, očekuje se smanjenje ekonomskih troškova ne samo u privredi, već i u celoj državi, što posledično može dovesti do povećanja standarda stanovništva, naravno uz jačanje konkretnih aktivnosti ka zaštiti životne sredine – napominje Đovaneti.
Prema njegovim rečima, za dinamičan razvoj tržišta održive energije, pored kreiranja jasnih ciljeva i regulacije pravnih okvira, svakako je zaslužna i podrška države u vidu „feed in“ tarifa.
Đovaneti ističe da, kreirajući povlašćenu cenu za otkup struje, država pomaže proizvođačima da dalje razvijaju i na stabilne noge postave postrojenja za proizvodnju električne energije iz snage vetra, da time razvija ovo konkretno tržište i omogućava dodatni ulazak stranih investicija u Srbiju.
– Ova sinergija korporativnog i vladinog sektora nam pomaže da osnažimo prve korake, koji će, lako kasnije, uz našu jasnu strategiju, ciljeve i posvećenost, prerasti u ozbiljnu trku za čeonu poziciju u ovom delu Evrope – zaključio je Đovaneti.
Foto: Unsplash, Pixabay
