Srbija sve više otvara vrata velikog evroazijskog tržišta. Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), koji bi trebalo da bude parafiran prilikom posete Vladimira Putina Beogradu, Srbija će proširiti trgovinski prostor za svoju robu po povlašćenim uslovima na još dve zemlje – Jermeniju i Kirgiziju.
Kao što je poznato, mi već imamo sporazume o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom (RF), Belorusijom i Kazahstanom. I ne samo to. Sporazum, koji bi trebalo da bude parafiran prilikom posete Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije Srbiji, 17. januara 2019. zameniće postojeća tri bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini koja imamo sa pomenute tri zemlje.
Kako pojašnjavaju u Ministarstvu trgovine, verovatno poslednja runda pregovora planira se za 10. i 11. januar u Beogradu.
Posle parafiranja u Beogradu trebalo bi da ga tokom 2019. potpišu Srbija, s jedne strane, i pet država članica EAEU, plus Evroazijska ekonomska komisija kao nadnacionalni organ EAEU (nešto slično Evropskoj komisiji).
– Da bi mogla nesmetano da funkcioniše trgovina između Srbije i država članica EAEU (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija), neophodno je novim sporazumom proširiti primenu režima slobodne trgovine na još dve članice EAEU – Jermeniju i Kirgiziju. Time dobijamo još jedan deo novog tržišta, a ukoliko se postigne saglasnost o daljoj liberalizaciji međusobne trgovine za još neke proizvode za koje smo zainteresovani, dobiće se povoljnost izvoza i za tu robu bez plaćanja carine, što znači i mogućnost za rast izvoza iz Srbije u EAEU. Pregovara se jedan moderan sporazum o slobodnoj trgovini, novije generacije (u odnosu na postojeća tri bilateralna sporazuma od kojih je „najstariji” sa Ruskom Federacijom iz sredine devedesetih godina prošlog veka), u skladu sa odredbama GATT-a i pravilima Svetske trgovinske organizacije i u duhu savremene spoljnotrgovinske prakse koji će pružiti dodatnu sigurnost svim stranama potpisnicama i olakšanu primenu kroz preciznije regulisanje različitih aspekata spoljne trgovine – kažu u ministarstvu koje vodi pregovore.
Inače, za oko 99 odsto proizvoda poreklom iz Srbije koji se uvoze u Rusiju, Kazahstan i Belorusiju nema plaćanja carine, što je već godinama velika pogodnost za srpski izvoz i jedinstvena je prednost Srbije u odnosu na druge. To dobro znaju strani investitori koji ciljano ulažu baš radi plasmana robe na to tržište.
Režim slobodne trgovine važi za robu proizvedenu u Srbiji, odnosno, koja zadovoljava kriterijume o poreklu robe. Naš interes je da, u okviru novih pregovora, postignemo liberalizaciju i za robu koja je do sada bila na listi izuzeća iz režima slobodne trgovine.
– Srpska strana u ovim pregovorima insistira da dobije dodatne koncesije. Tu prvenstveno mislimo na neke poljoprivredno-prehrambene proizvode, tačnije neke vrste sireva, alkoholnih pića, šećer, živinsko meso, cigarete – navode u Ministarstvu trgovine.
Trgovinska razmena Srbije sa RF čini oko 90 odsto od ukupne razmene sa EAEU. Izvoz iz Srbije u RF predstavlja 92 odsto srpskog izvoza u svih pet država članica EAEU, a uvoz iz RF 89 odsto.
U RF izvozimo jabuke, hulahop čarape, hartiju i karton, lekove, gume spoljne pneumatske, cirkulacione pumpe za grejne sisteme, sir, breskve, jagode, višnje, proizvode od brašna, nektarine, pokrivače podova, višnje, cevi od rafinisanog bakra… a od njih kupujemo gas, naftu, gvožđe, aluminijum, žicu od bakra, ureu, ugljenik, polipropilen u primarnim oblicima, avione, cigarete, mineralna i hemijska đubriva, kaučuk…
U nove zemlje potpisnice sporazuma, tačnije u Kirgiziju, izvozimo cigarete, mešalice, sadnice, a od njih kupujemo pasulj. U Jermeniju izvozimo cigarete, lekove, nameštaj, preparate za pranje i čišćenje, a uvozimo bakar.
Koliko je važno tržište EAEU za neke srpske proizvode ilustruju podaci Republičkog zavoda za statistiku u periodu 2013–2017. godine da je prosečan godišnji izvoz sireva iz Srbije iznosio 10.690 tona, a na tržište Evroazijske unije je plasirano 6.858 tona različitih vrsta sireva, što je 64 odsto od ukupnog izvoza sira iz Srbije, pri čemu je samo izvoz u RF u ovom petogodišnjem periodu iznosio 8.764 tone, što je 63 odsto ukupnog izvoza sira iz Srbije, odnosno 99 odsto ukupnog izvoza sira na tržište zemalja članica Evroazijske unije.
Za period januar–oktobar 2018. robna razmena iznosila je 2,73 milijarde dolara. Izvezeno je robe u vrednosti 928 miliona dolara, a uvezeno 1,8 miliona dolara. Za deset meseci 2018. deficit na našoj strani bio je 883 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 51,3 odsto.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay, Unsplash
