Na području Srebrenice većina stanovništva bavi se pčelarstvom, stočarstvom, mlekarstvom, kao i malinarstvom koje predstavlja perspektivnu kulturu za to područje.
Ipak, malinari na području Srebrenice su u poslednje vreme prisiljeni da smanjuju svoje plantaže zbog niske otkupne cene i nedostatka radne snage.
Adevija Hasanović iz Slatine kod Srebrenice godinama se bavi uzgojem maline, a kaže da ovogodišnjom berbom i otkupnom cenom nije zadovoljna.
– Imamo malina oko dulum i po. Hladnjače su nam ostale dužne novac od prošle sezone, nisu redovni s plaćanjem. I iz tih razloga narod odustaje od malinarstva jer nema nikakve računice. Iako je zemljište plodno za maline, otkupna cena maline je niska i nedostaje radne snage – kazala je Feni Hasanović.
Kaže kako u proizvodnji ne koristi preparate za prskanje, a pored maline seje i druge kulture.
– Posejala sam žito, krompir i pasulj. Sejala sam za svoje potrebe, a da imam nekome prodati sejala bih više. Ovde je čista organska proizvodnja, deca se bave i pčelarstvom. I uvek imamo posla na selu – ističe Hasanović.
Slična situacija s uzgojem malinama je i kod Medine Mujić. Ona ističe da je najveći problem nedostatak radne snage, dodajući da je ovogodišnja berba maline lošija u odnosu na prethodnu godinu.
– Nismo zadovoljni ovogodišnjom berbom. Prošle godine smo imali tonu i osamsto, a ove godine tonu i tristo. Veliki je problem nedostatak radne snage, prijatelji nam pomažu u berbi jer nema radnika – kazala je Mujić.
Adevija Hasanović i Medina Mujić upozoravaju da sve više malinara odustaje od proizvodnje maline zbog niske otkupne cene i nedostatka radne snage.
Da je tako potvrđuje i malinar Senad Jusić iz Donjih Potočara.
– Ne očekujem da će malina u skorije vreme postati interesantna za proizvodače. Proizvodimo nešto, a na ime našeg proizvoda se ne pokriju troškovi proizvodnje. U budućnosti, supruga i ja ćemo se baviti malinarstvom samo za naše potrebe – navodi Jusić.
Izvor: Nezavisne novine
Foto: Envato