Allium ursinum, sremuš, medveđi luk, divlji beli luk – sve su to nazivi za samoniklu lekovitu biljku, dobro poznatu našem narodu. Ime duguje porodici Allium (luk) i reči ursus, što na latinskom znači medved.
Sremuš raste u umerenokontinentalnoj zoni Evrope, od Velike Britanije do Kavkaza. Širom Srbije se javlja kao autohtona vrsta. U pitanju je višegodišnja, zeljasta biljka koja narasta do oko 30cm visine. Raste u senci listopadnih šuma, najčešće bukovih, do 1900 m nadmorske visine.
Kao i svi pripadnici ove familije, sremuš ima metamorfozirani podzemni izdanak-lukovicu. Lukovica sremuša je uspravna, tanka, duga 2-5 cm, obavijena belim ili žućkastim listićima. Iz lukovice polaze 2-3 duguljasta, kopljasta lista, sjajna i intenzivno zelena. Listovi imaju karakterističan miris belog luka, što je veoma važno prilikom branja, jer se sremuš veoma lako može zameniti otrovnim vrstama poput đurđevka (Convallaria majalis) ili mrazovca (Colchicum autumnale).
Stabljika je na preseku trouglasta. Sremuš cveta od aprila do juna, a beli cvetovi su sakupljeni u štitolikim cvastima, obavijenim opnastim omotačem koji brzo otpada. Nakon precvetavanja nastaju plodovi u obliku čaure sa trouglastim, crvenim semenkama.
Ova biljka je bogata alinom, izoalinom i drugim sulfidnim jedinjenjima. Mladi listovi imaju 20-50 mg vitamina C i oko 7% karotena. Treba imati na umu da se sremuš može u svežem stanju naći samo tridesetak dana godišnje, a da zamrzavanjem, sušenjem i drugim vidovima prerade gubi svoja lekovita svojstva. Najbolje ga je konzumirati svež, ili ga pripremiti u vidu tinkture.
Listovi, lukovice, a čak i seme se koriste kao zdrav i veoma ukusan dodatak ishrani. Mladi listovi se beru od marta do maja. Koriste se isključivo mladi, jer kao stariji dobijaju neprijatno ljut ukus. Lukovice mogu biti interesantan dodatak salatama, čorbama i varivima. Tokom leta se nezreli plodovi upotrebljavaju kao pikantan začin.
Što se lekovitih svojstava tiče, sremuš ima široku upotrebu u narodnoj medicini. Povoljno deluje u slučajevima arteroskleroze, visokog krvnog pritiska, bolesti jetre, želudačnih i crevnih tegoba. Pospešuje izlučivanju sluzi iz pluća, pa deluje blagotvorno i na disajne organe. Rane premazane svežim sokom sremuša brže zarastaju.
Za kraj, poklanjamo vam recept za pripremanje tinkture od sremuša:
Sitno iseckanim listovima ili lukovicama rastresito se napuni boca do grlića i potom se prelije rakijom jačine do 40%. Boca se dve nedelje drži na suncu, a potom se čuva na hladnom i mračnom mestu. Dozvoljeni dnevni unos je 15ak kapi, uz malo vode.
Foto: Cover Images
