Često se u govoru čuje: ima oči kao srna, kreće se kao srna, lepa kao srna. To su samo neki od komplimenata koji se poklanjaju lepim i simpatičnim devojkama. U našoj tradiciji nije retko žensko ime Srna, čime se izražava želja roditelja da im dete bude graciozno i nežno, odnosno nezlobiva i umiljata osoba. U razgovoru s mnogim strastvenim lovcima opšti je zaključak da je od svih životinjskih predstavnika najteže odstreliti srnu.
Čak postoji priča da je jedan lovac, profesor po zanimanju, nakon jednog odstrela srne, kada je u njenom oku primetio suzu, slomio pušku, okačio redenike o klin i ostavio lov. Postavlja se pitanje: zašto je srna tako privlačna?
Srna ima najumiljatiji izgled od svih divljih životinja, jer su njeno vitko telo, nežno građeno, umereno dug vrat i skladna glava krunisani velikim crnim očima. Noge su joj tanke i vitke, sa crnim papcima, a rep nevidljiv i oko njega je cela površina pokrivena belom dlakom, te se srna i na velikim udaljenostima po tome lako uočava u prirodnom staništu. Srna je dobra i savesna majka, koja nikada ne ostavlja svoje lane. Da ne bi napuštala podmladak, popase svu travu i pobrsti grančice oko mesta gde je na svet donela mlade, a to je obično u nekom šipragu.
Ženke dostižu težinu do 25 kilograma, a mužjaci, srndaći, mogu biti i do deset kilograma teži, u zavisnosti od staništa i konfiguracije terena. Srneća divljač zimi dobija gušću i dužu dlaku, a u lovištima je, istina retko, moguće sresti i potpuno belu, takozvanu albino srnu. Kod nekih ženki uočeno je da im mogu izrasti rogovi, što ne znači da se ne mogu pariti i izvesti mlade. Srne se obično kreću u krdima, koja mogu imati više jedinki, čime se sa više pari očiju i ušiju podiže stepen opreza od raznih opasnosti koje vrebaju. Srnećoj divljači najviše pogoduje ravnica i prostrane površine zasejane raznim poljoprivrednim kulturama, ali srna ima i u višim brdskim predelima, gde su ipak više uznemiravane od predatora, prvenstveno od vuka.
Srne se obično pare u novembru ili decembru i nakon 160 dana bremenitosti na svet dolazi jedno, dva ili ređe tri laneta. Zanimljivo je da kod srna koje su oplođene u letnjem periodu zametak počinje da se formira tek u decembru, a kod grla koja su oplođena u zimu zametak se formira odmah. Srndać u vreme parenja oplodi od dve do četiri ženke i dok je sa jednom ženkom, on ne traži drugu, tako da se smatra monogamistom. Odraslim primercima preti opasnost od raznih predatora, uključujući vukove i šakale, a za lanad su opasnost i lisice, divlje mačke, kao i psi koji se nekontrolisano kreću lovištem.
U zimskom periodu neophodna je prihrana srneće divljači koju lovci snabdevaju suvom travom, žirom, kestenom, repom, krompirom, a pored hranilica potrebno je postaviti i solišta. Na razvoj rogova srndaća dosta utiče kvalitet i raznovrsnost ishrane, a rogovi se formiraju u proleće kada srndać češanjem o stabla skida navlaku, takozvani – bast. Srndać ima lepe rogove, koji se po stepenu razvoja dele na šilaše, vilaše i šesterce. Oni srndaći koji povrede reproduktivne organe dobijaju takozvanu „periku“. To je deformacija rogova koji postanu gusti i nepravilni, ali se i takvi primerci kod kolekcionara cene, pa predstavljaju primer kako se majka priroda poigrava ne samo sa ljudima već i sa divljim životinjama.
U periodu parenja obavlja se vabljenje srndaća, kada lovac posebnim piskom simulira zov ženke. Mladi srndaći brzo dolaze pred vabilicu, oni stariji su uvek oprezniji, a dešavalo se u praksi da, u žaru prirodnog zanosa, rasni mužjaci nasrnu na terensko vozilo lovočuvara koji ih vabi. To je zanimljiv fenomen i svako ko je učestvovao u vabljenju zna da je to prelepa scena u lovištu, kada se mogu načiniti dobri snimci te graciozne divljači.
Poseban problem je prelazak srneće divljači preko saobraćajnica koje nisu obezbeđene žičanom ogradom, jer naglo pretrčavanje divljači preko puta može dovesti do saobraćajne nezgode. Posebno je važno da poljoprivrednici stavljaju takozvane plašilice na svoje traktore i ostale radne mašine, kako bi upozorili divljač na svoj dolazak, posebno u periodu kada srne imaju lanad. Takođe, važno je paziti da se u periodu kada su srne i lane u ataru ne pale poljoprivredne površine, kako se tim požarima ne bi uništavao podmladak, što je generalno opasnost za sve divlje životinje u lovištu.
Od srna nema veće štete, ako se izuzme bršćenje kore mladica i stabala jasena, javora i bagrema, kao i pojedinih voćki, a svako lovište koje ima ovu plemenitu divljač može da se podiči dobrim biodiverzitetom. Treba da ih čuvamo i uživamo u najlepšoj divljači naših lovišta, po kojoj smo nadaleko poznati kao lovna destinacija, ali i kao država sa uzornom lovačkom tradicijom.
Izvor: Prof. dr Vladimir Barović, Filozofski fakultet, Novi Sad/Poljoprivrednik
Foto: Envato