Srpska poljoprivreda moći će da računa na mnogo više para kad uđemo u EU

25

Tri i po godine posle raspisivanja prvog javnog poziva iz IPARD programa preko kojeg Evropa finansijski pomaže razvoj srpske poljoprivrede i ruralnih sredina ne možemo se pohvaliti time da smo uspešno iskoristili 175 miliona evra koliko smo od EU dobili.

Do sredine juna 2021. godine IPARD podrška isplaćena je za 362 IPARD projekta, u ukupnom iznosu od 20,1 miliona evra.

U okviru Mere 1 koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, to jest nabavku mehanizacije, izgrdanju farmi, skladišta, podizanje voćnjaka, plastenika…, isplaćena su 332 projekta vredna14,8 miliona evra. U okviru Mere 3 koja se odnosi na preradu voća, povrća, mesa, mleka, grožđa i jaja isplaćeno je 30 projekata vrednih 5,3 miliona evra.

IPARD je pretpristupni fond – Instrument pretpristupne pomoći poljoprivredi i ruralnom razvoju koji će Srbija, kao kandidatkinja za članstvo, koristiti dok ne uđe u Uniju. Koliko je za našu poljoprivredu važno da pristupimo EU i da počnemo da koristimo fondove i izvore finansiranja dostupne članicama, najbolje govore podaci o iznosima podrške koju su zemlje u komšiluku imale na raspolaganju u pretpristupnom periodu i u vreme kada su stupile u članstvo.

Umesto IPARD-a, kao državi koja je deo evropske zajednice na raspolaganju bi nam bio, između ostalog, i mnogo izdašniji fond – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj. Hrvatska je u pretpristupnom periodu dobijala oko 25 miliona evra godišnje, a po ulasku u EU imala je na raspolaganju 330 miliona, a potom i 500 miliona evra. Mađarska je umesto 53 miliona imala 551 milion evra, Rumunija umesto 193,5 miliona – čak 1,26 milijardi evra.

Po rečima osnivača Centra za evropske politike Nebojše Lazarevića, kada postanemo članica imaćemo mogućnost da za poljoprivredu i ruralni razvoj vučemo oko 900 miliona, ali on smatra da je to u trenutnim okolnostima potpuno nerealna suma za nas.

– Velike sume novca će biti opredeljene za direktna plaćanja u poljoprivredi, od čega će imati koristi i naši poljoprivrednici, ali i prerađivačka industrija jer će dobijati kvalitetnije, a jeftinije sirovine. Značajan deo sredstava će biti namenjen i ravnomernom regionalnom razvoju, što će preduzeća koja posluju u siromašnijim regionima osetiti između ostalog i kroz podsticaje za otvaranje novih radnih mesta – izjavio je Lazarević osvrćući se na visinu pomoći po sticanju članstva u EU.

On je za Biznis i finansije naveo da Srbija trenutno raspolaže sa nešto više od 200 miliona evra bespovratne pomoći godišnje, a kada postane članica taj iznos će u prvim godinama biti oko 1,3 milijarde evra, a potom i više od 1,5 milijardi.

– A mi trenutno muku mučimo da potrošimo i ovih 200 miliona godišnje. Uzmite za primer poljoprivredu. Od 2014. do 2021. iz IPARD fondova smo povukli mali deo od predviđenih 175 miliona evra – kazao je on ocenivši da je glavni uzrok niskog stepena iskorišćenja IPARD-a i generalno, svih instrumenata finansijske pomoći koje je EU omogućila Srbiji – slaba javna uprava.

– Strukturni fondovi EU namenjeni poljoprivredni su najveći fondovi EU. Recimo, pet-šest puta su veći od budžeta za istraživanje i inovacije i zaista jeste šteta što nemamo pristup tim novcima za unapređenje konkurentnosti naše poljoprivrede – naglasio je u razgovoru za “Agrosmart” izvršni direktor Evropske trening akademije (EUTA) Ratko Bojović.

Mi trenutno koristimo sredstva IPARD programa iz IPA fonda za pretpristupnu pomoć, međutim, napominje on, to je daleko manja finansijska pomoć od one koju imaju zemlje članice EU (primer Hrvatske), a sa druge strane, kad su mali poljoprivednici u pitanju, problem je što to nije idealno dizajniram program za njih.

Po njemu, dva su ključna razloga. Prvi je likvidnost naših malih poljoprivrednika – dok se ne uvede avansna isplata IPARD podrške moraju da ulože sto odsto novca (sopstvenog kapitala ili pozajmljenog iz banke) u investiciju, da bi posle investije dobili povraćaj od oko 50 odsto. Dakle, kad se investicija završi. Neke zemlje u regionu su osnivale razvojne banke, koje su odobravale jako povoljne poljoprivredne kredite za proizvođače koji su potpisali ugovor o koriščenju IPARD sredstava. Kod nas je to više na komercijalnoj bazi, pa zavisi dosta od ponude samih banaka. Bojović napominje da su iz Ministarstva poljoprivrede stigle najave o budućem avansom finansiranju IPARD projekata (do 50 odsto vrednosti odobrene podrške korisnici bi mogli da dobiju po rešenju o odobrenju IPARD projekta).

– Drugi razlog je što naši mali poljoprivrednici nisu edukovani za pripremu ove dokumentacije, tj prikupljanje velikog broja dokumenata i pisanje biznis plana pa slabije konkurišu.

Najveći broj podnetih zahteva za Meru 1, prema analizi regionalne raspoređenosti podnetih zahteva, potiče iz Regiona Vojvodine, dok Region Šumadije i Zapadne Srbije prednjači po broju podnetih zahteva u Meri 3 i Meri 7.

Najveći iznos IPARD podrške za Meru 1 isplaćen je za investiciju u boks palete u podsektoru voća u Zapadnobačkom upravnom okrugu u okviru Prvog javnog poziva u vrednosti od 617.691 evra. Najvrednija isplaćena investicija u okviru Mere 3 odnosila se na izgradnju i opremanje hladnjače i realizovana je u Šumadijskom upravnom okrugu, takođe, u podsektoru voća, u okviru Drugog javnog poziva, sa ukupnim isplaćenim iznosom od 915.100 evra po zahtevu.

Kao članica Unije moraćemo da izdvajamo za kontribuciju evropskom budžetu nešto više od jednog procenta srpskog BDP-a.

– Postoji još jedan ekonomski trošak o kojem se ne govori. Naime, evropska birokratija je spora i njena pomoć počinje da pristiže tek dve-tri godine od stupanja u članstvo. Dakle, na početku članstva nećemo odmah dobijati 1,5 milijardi evra, već ćemo moći da računamo samo na onih zaostalih 200 miliona evra godišnje, a za to vreme ćemo morati da plaćamo članarinu od 500 miliona. Budući da to pravi budžetske probleme svakoj novoj članici, EU je spremna da smanji kontribuciju u prvim godinama članstva – kazao je Lazarević.

Izvor: Agrosmart

Foto: Unsplash


reklama