Danska i Srbija imaju približan broj stanovnika, ali Danci proizvode tri puta više hrane nego što im je potrebno, na oko 2,6 miliona hektara, dok mi imamo 4,2 miliona obradivih površina, ali opet kupujemo hranu od drugih.
Po tovu svinja Danska je prepozana u svetu jer su svinje u Danskoj glavni poljoprivredni proizvod. Sva hrana u ovoj nordijskoj zemlji nastaje u zadrugama, odnosno firmama zadrugara koje se bave preradom u fabrikama čiji su vlasnici, opet, zadrugari, rečeno je, između ostalog, na konferenciji „Održiva poljoprivreda” upriličenoj u Naučno tehnološkom parku u Novom Sadu u organizaciji ambasada nordijskih zemalja (ambasade Norveške, Danske, Finske i Švedske).
Ambasadorka Danske u Beogradu Suzan Šajn kazala je da ovdašnje oranice podsećaju na one u Danskoj i da konferencija treba da poveže domaće i danske poljoprivrednike da počnu da sarađuju, razmenjuju znanja i iskustva jer potrebe za hranom rastu, pošto se povećava i broj stanovnika.
Ona je rekla da je u Danskoj još pre više od pola veka uočena potreba stanovništva za organski zdravom hranom i da je u toj proizvodnji Danska takođe prepoznata.
– Sada smo svedoci klimatskih promena i moramo zajednički raditi da sačuvamo planetu, uvoditi nove tehnologije koje neće zagađivati životnu sredinu. Zato smo u Srbiji počeli „Nordijski zeleni projekt” jer Srbija ima dobre resurse za razvoj poljoprivrede – istakla je ambasadorka Danske u Beogradu Suzan Šajn.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Vitomir Vidović izjavio je da do kraja godine treba da bude napisana Strategija razvoja poljoprivrede, čiji će autori biti stručnjaci u ovoj oblasti.
– Za razliku od Danske koja je u svinjogojstvu poznata i cenjena, kod nas je stočni fond desetkovan. Domaći tov možda pokriva 30 odsto potreba stanovništva, a imamo hrane da othranimo svinje, ne samo za domaće tržište, veći i za izvoz -naveo je dr Vidović.
On je rekao da je Danska pre 120 godina bila siromašna zemlja, a danas, zahvaljujući zadrugarstvu i što je poljoprivredno prehrambeni sektor jedan od najznačaniji u zemlji, velika sila u proizvodnji hrane.
– Danski poljoprivrednici po hektaru ostvare 20.000 evra prihoda, a naš paor po hektaru dobije 1.000 do 1.200 evra godišnje – naveo je dr Vidović i rekao da je u proteklih nekoliko godina svinjogojstvo počelo da se gasi jer je više stotina hiljada krmača završilo u klanicama i da nemamo sada ni prasadi, ni mesa a ni priplodnih grla.
Spas je, kazao je, u povezivanju stočara i osnivanju zadruga, što su Danci uvideli odavno.
U narednih pet meseci Konferencija „Održiva poljoprivreda” trebalo bi da bude održana i u Beogradu, Čačku i Nišu, a svaka od nordijskih zemalja biće domaćin po jednog skupa.
Konferencije su deo Nordijskog zelenog projekta, koji treba da promoviše održivi razvoj, obnovljive energije, upravljanje otpadom, reciklažom, bioenergijom i zagađenjem vazduha.
Izvor: Dnevnik
Foto: Ambasada Kraljevine Švedske u Srbiji, Envato
