Šta sve srpski poljoprivrednici mogu da prodaju na Bliskom istoku i zašto će Vijetnam i Indija postati uobičajene destinacije, za portal 24sedam.rs otkrio je u intervjuu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Srpska poljoprivreda je za poslednje dve godine napravila neverovatan rast izvoza od 50 odsto i 2020. godina je završena sa 4,2 milijarde dolara prihoda od eksporta. Da li je to vrhunac srpskih ratara, stočara i voćara i povrtara, ili postoji mesto za dalji napredak?
Koja su potencijalna tržišta koja relativno brzo može da osvoji srpska poljoprivreda?
– Preko noći se ništa ne osvaja, pa tako ni agrar, ni nova tržišta. Lance proizvodnje, prerade i prodaje koji su prekinuti lošim privatizacijama teško je ponovo spojiti. Ipak, čini mi se da u stilu velikih kovača ubrzano kujemo neki novi lanac naše sreće. Posle više od 30 godina, ponovo smo ušli na najzahtevnija svetska tržišta. Tu svakako ubrajam i ona visokoplatežna, poput UAE, Bahreina, ali i zemalja dalje na istoku, kao što su Indija i Kina, dok uskoro otvaramo vrata i Vijetnama i Indonezije. Svako od ovih tržišta je spremno kako za naše meso, tako i za naše voće.
Otkud Vijetnam, zvuči prilično egzotično?
– Vijetnam je zanimljiv primer i verovatno se mnogi pitaju zašto baš ta država i šta to tamo možemo da izvozimo. Možemo upravo ono na čemu je i srpska poljoprivreda izgradila svoje temelje pre dve stotine godina. Na prodaji srpskih svinja koje ta zemlja od 80 miliona stanovnika i te kako želi da proba. Ukoliko tu otvorimo vrata, srpski uzgajivači svinja će otvoriti novo poglavlje za našu zemlju u tom sektoru.
Svinjarstvo u Srbiji je u ozbiljnom problemu, pojačanom i zbog situacije u EU. Razgovarali ste nedavno o tome sa proizvođačima. Izvoz van EU se čini kao rešenje, ali koje su prepreke?
– Svinjarstvo sa svojim cenovnim ciklusima je svakako izazovan sektor stočarstva. To posebno dolazi do izražaja u vreme korone, kada je totalna blokada sektora turizma zaustavila prodaju ogromnih količina svinjskog mesa u Srbiji. Zato je, kao i za sve proizvode, ključna samo jedna stvar, tržište. Na tome radimo i imamo dobre razloge da verujemo da ćemo tri izuzetno važna tržišta otvoriti za svinjsko meso. Tržište EU, jer smo posle 30 godina obustavili vakcinaciju protiv klasične svinjske kuge koja je bila jedini blokirajući faktor, a potom i tržišta Kine i Vijetnama, koja su ključna šansa za srpske svinjare i njihovo osnaživanje.
Šta može da uradi Ministarstvo da se izbegne da ratari protestuju zbog problematičnog zakupa državnog zemljišta, kao što je nedavno bio slučaju u Bavaništu?
– Ministarstvo, kao i do sada, nadzire rad lokalnih samouprava upravo u procesu licitacije, odnosno davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Za svaku opštinu za koju smo utvrdili da nije u skladu sa propisima utvrđivala, a potom i izdavala državno zemljište u zakup, predlagali smo blokadu povraćaja prihoda od poreza. Takav mehanizam je doveo do toga da sada gotovo sve opštine poštuju pravila. Ipak, svaku optužbu ćemo ispitati i gde god utvrdimo nepravilnosti preduzećemo rigorozne sankcije.
Kad smo kod izvoza mesa, šta je konkretno dogovoreno za izvoz na Bliski istok i UAE?
– Tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i zemalja Bliskog istoka je najekskluzivnija platforma za srpsku hranu. Uveliko smo ušli sa voćem, poput jabuka i malina, ali ništa manje ne očekujem ni od junećeg i jagnjećeg mesa. U ovom trenutku je važno da je ceo Persijski zaliv snažno zainteresovan za naše proizvode. Ozbiljne količine junećeg mesa su krenule i put Libana i za kratko vreme podigle cenu tog mesa, što našim stočarima daje ozbiljan vetar u leđa.
Srbija je nedavno otvorila još jednu egzotičnu destinaciju za našu poljoprivrednu robu – Indiju. Kako se razvija posao sa jabukama?
– To je takođe ozbiljna prekretnica, veoma značajna za srpske voćare. Za manje od šest meseci put Indije je otišlo skoro 40 pošiljaka, a samo u poslednja tri meseca oko 800 tona. Izvezli smo gotovo sve raspoložive količine jabuka koje Indija želi, sorte crveni delišes i gala. Reč je o izuzetnom tržištu koje broji oko 1,3 milijarde stanovnika i čija kupovna moć sve više jača, a samim tim i potreba za kvalitetnom hranom, među kojom su i naše jabuke.
Hoćemo li napraviti proboj sa voćem i u SAD, sada kada su se otvorile, recimo, za borovnice?
– Srpsko bobičasto voće se već uveliko izvozi u SAD, ne samo borovnice, već i maline. Ipak, to je tržište na kome se u ogromnoj meri nalaze borovnice iz Južne Amerike, što je za naše proizvođače dodatno otežavajuća okolnost. Naši voćari, međutim, imaju već tržišta gde uveliko plasiraju svoju robu. To su zemlje EU, ali i Bliskog istoka, gde postižu odličnu otkupnu cenu.
Akutni problem sa plasmanom krompira (donekle rešen organizovanjem kupovine preko trgovinskih lanaca) i hronični sa malinarima pokazuju da i dalje postoji ideja kod proizvođača da država treba da određuje cene poljoprivrednih proizvoda. Kakav je tu stav Ministarstva i koja su moguća rešenja za relativnu sigurnost u isplativost proizvodnje?
– Da budemo potpuno jasni, cenu robe država ne određuje, niti će to činiti. Tržišna pravila su jasna, ponuda i potražnja će dati poslednju reč. Ipak, pre toga postoje neke stvari koje svi zajedno možemo da uradimo. Najpre da sadimo ono što je potreba kupaca, a potom i da unapredimo sadni materijal. Sve to država već podržava kroz subvencije i povraćaj od 50 odsto uloženog novca. Ne možemo uporno nuditi robu koju mi želimo, već onu koju želi kupac. Kada to shvatimo, svima će nam biti mnogo lakše. Tada ni korona koja je, kao i sa mesom, napravila haos na globalnom tržištu, neće biti presudna za naše povrće. Niti će Ministarstvo poljoprivrede, kao što je trenutno slučaj, morati da animira trgovinske lance da otkupljuju srpski krompir.
Organska proizvodnja se sve više percipira kao značajan deo poljoprivrede. Plasirali smo nedavno med u EU i Norvešku, šta je sledeće?
– Tržište Bliskog istoka. Dakle, samo one zemlje koje ne pitaju za cenu hrane vrhunskog kvaliteta. Srpska hrana, posebno organska, prepoznata je kao premijum proizvod na međunarodnom tržištu. Zbog toga je ključ u otvaranju svake moguće tržišne niše na planeti za naše proizvode, posebno one niše u kojima ima mnogo novca. Da bismo na takvim tržištima zavladali, rekordni rast, kako površina, tako i izvoza organske hrane od čak 30 odsto u jednoj godini se mora nastaviti. Upravo zbog toga smo višestruko povećali i subvencije za organsku proizvodnju, dok smo sertifikaciju učinili gotovo besplatnom. Sada idemo i korak dalje, da tamo gde ima uslova obezbedimo prelazak sa konvencionalne proizvodnje na organsku u što kraćem vremenskom roku, a ne, kako je bio slučaj, da to traje i do tri godine.
Da li su srpski paori i farmeri spremni za digitalnu poljoprivredu?
– To svakako nije slučaj sa starijim poljoprivrednicima. Međutim, raduje činjenica da je na našim konkursima za mlade, za svega tri godine, broj zahteva povećan za osam do 10 puta. Dakle, mladi ljudi koji su u tom smislu tehnološki pismeniji se sve više okreću agraru. Upravo oni su i te kako u priči, ako govorimo o digitalnoj poljoprivredi. Podsetiću vas da je jedan od naših najvažnijih partnera u toj oblasti i „BioSense“ institut, koji je kruna digitalne poljoprivrede u Srbiji. Svako ulaganje mladog poljoprivrednika u digitalizaciju svog rada biće među našim prioritetima podrške.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: vlada.rs, Unsplash
