Srpskim proizvođačima rakije fale veće subvencije i bolji marketing

180

Rakija sa područja Srbije je izuzetno kvalitetna i kao takva ima dobar izvozni potencijal, ali je proizvođačima potrebna jača podrška države i bolja promocija proizvoda, kažu za „Novu ekonomiju“ u Savezu proizvođača rakije Srbije.

Prva i osnovna stvar koju bi trebalo rešiti je uređivanje tržišta, odnosno primena zakona koji definišu promet alkoholnih pića, smatra prehrambeni tehnolog Ivan Urošević iz Saveza proizođača rakije Srbije.

– Još uvek je velika količina robe koja se mimo legalnih kanala prodaje uglavnom preko interneta, oglasa na crno. To je suštinski veliki problem, jer su ilegalni prodavci alkoholnih pića nelojalna konkurencija koju proizvođači ne mogu nikako da prevaziđu – ističe Urošević.

Ministarstvo poljoprivrede je krajem prošle godine raspisalo konkurs za subvencije proizvođačima jakih alkoholnih pića. Oni su tada mogli da konkurišu za sredstva kojima će pokriti prihvatljive investicije, troškove u izgradnji objekata, kupovini nove opreme, uređaja i mašina za proizvodnju.

Najviši ukupni iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 15,5 miliona dinara. Uslovima konkursa je propisano da se sredstva dodeljuju za investicije i troškove koji su realizovani u prethodnoj godini u odnosu na godinu podnošenja zahteva.

Ivan Urošević kaže da se za prošlogodišnje subvencije prijavilo tri i po puta više zainteresovanih nego što je bilo sredstava. Zato smatra da takve akcije moraju da se nastave i da budu mnogo češće.

– Subvencije prilično kasne. Bilo bi značajno kada bi moglo da se, kao u nekim drugim granama, kreiraju tako da se dobije predračun. Što bi praktično značilo da bi ljudi mogli sa istim novcem mnogo više da investiraju nego ovako kada moraju da čekaju povraćaj sredstava, koja tek onda mogu da ulažu dalje – kaže Urošević.

Rakija je brend koji je autentičan i specifičan za Srbiju, a od rakija iz regiona se razlikuje pre svega po kvalitetu, objašnjava Urošević.

– Voće koje se koristi kao sirovinska baza je mnogo kvalitetnije nego u zapadnim zemljama. Kod nas se isključivo prva ili druga klasa voća koristi za preradu. Drugo, dvokratna destilacija takođe ima veliki uticaj na sam kvalitet – ističe jedan od naših vodećih konsultanata u proizvodnji tog pića.

Prema njegovim rečima to je upravo razlozi zbog kojih potrošači na Zapadu izuzetno cene srpske voćne rakije. Ipak, on smatra da promocija mora da bude bolja i agresivnija da bi kvalitet došao do izražaja na većem tržištu, kao i da iza toga mora da stane država.

– Naša rakija je u svetu vrlo malo poznata, a izvoz tog proizvoda u inostranstvo još nije značajan. Međutim, u zadnjih godinu-dve, izvoz na veliko američko tržište je intenzivniji. Međutim, to tržište još ne prepoznaje rakiju kao kategoriju pića. Promocija bi otvorila vrata prodaji većih količina u inostranstvu i omogućila proizvođačima dodatni finansijski zalet, a i država bi imala priliv deviza – dodaje Urošević.

Na pitanje koliko nedavna kandidatura srpske šljivovice za listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska može da doprinese njenom plasmanu na inostrana tržišta, Urošević odgovara da to ne može ništa posebno da znači za šljivovicu u smislu prodaje, jer je cilj te kandidature da zaštitimo tradiciju.

– Međutim, u kasnijim fazama, zaštita geografske oznake srpskih rakija može da bude od pomoći, jer bi to potvrdilo njenu autentičnost kao srpskog proizvoda – smatra predstavnik Saveza proizvođača rakije Srbije.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Agro TV


reklama