Ambalaža od pesticida počela je da se nagomilava u Srbiji dok se u isto vreme umanjuju kapaciteti za tretman tog otpada u zemljama gde se izvozi na preradu, poput Austrije i Švajcarske.

Takođe, i prenos do najbližeg postrojenja za preradu u Beču poskupeo je 100 odsto za godinu dana, sa mogućim izgledima za dodatno poskupljenje do kraja ove godine. Zbog nastale situacije, Udruženje za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS sa resornim ministarstvom i Agencijom za zaštitu životne sredine, aktivno traga za adekvatnim rešenjem.

– Dugoročno rešenje tog problema je izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji. Postoje privatni investitori koji žele da prave postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji, što je važno rešenje jer će u budućnosti biti zabranjen izvoz opasnog otpada. Svaka država će morati da obavlja tretman svog opasnog otpada – rekao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS Dragan Stevanović.

On dodaje da se o zabrani izvoza opasnog otpada uveliko govori, ali da se još uvek ne zna kada će se to dogoditi, odnosno, da je već najavljivano da će se to desiti 2019. godine, kao i da je taj rok za sada pomeren na 2020. godinu.

– Vodimo veliki dijalog i sa industrijom da nađemo kratkoročnu soluciju, prvo da rešimo ovaj otpad koji se sad tu nagomilao – kaže Stevanović.

Prema rečima sekretara Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS, pesticidi u samoj plastičnoj ambalaži ostavljaju tragove, mikro elemente, zbog čega se taj plastični otpad smatra opasnim.

– Trenutno je situacija takva da ovlašćeni operateri, i pored potpisanih ugovora s proizvođačima, nisu u mogućnosti da preuzmu opasnu ambalažu. Tako dolazimo u situaciju da proizvođači sredstava za zaštitu bilja sa svojom ambalažom imaju veliki problem jer više nemaju gde da je skladište. Oni su sada popunili svoje skladišne kapacitete i došli su u pat poziciju – tvrdi Stevanović.

Dodatan problem stvara i činjenica da je i sama Evropska unija zatrpana ovim otpadom, a da operateri u Srbiji koji su ovlašćeni za skladištenje, transport i preuzimanje opasnog otpada, odnosno opasne ambalaže, zbog toga više nemaju gde da je isporučuju na finalnu preradu.

– Jedino rešenje je pravljenje postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji, i to je zaista dugoročno rešenje. Ono što nam kratkotrajno stoji na raspolaganju jeste da probamo da za sada rešimo problem izvozom – rekao je Stevanović.

On je naveo da u Austriji i Švajcarskoj nema dovoljno kapaciteta, tako da se slobodni kapaciteti za opasni otpad iz Srbije dobijaju tek kada te države obave tretman svog opasnog otpada.

Foto: Free Images