Kao što je Lovački savez Republike Srpske još ranije obavestio javnost, na Palama je potvrđeno lažno besnilo kod lovačkog psa. Prema podacima od nadležne veterinarske službe, ukupno je pet pasa (u vremenskom intervalu od 30 dana) uginulo sa znacima lažnog besnila ili Aujeckijeve bolesti.
Poslednji uginuli lovački pas je laboratorijski ispitivan. Svi psi su korišćeni za lov na divlju svinju u istom lovištu, ali u različitom vremenskom intervalu. Bolest se javila u lovištima gde je prethodno dijagnostikovana afrička kuga svinja (AKS) i time dokazano da su svinje na Palama inficirane sa virusom AKS i virusom Aujeckijeve bolesti.
Aujeckijeva bolest je fatalno herpes virusno oboljenje za sve životinje, osim za domaće i divlje svinje koje su samo izvor zaraze. Postoji nekoliko genskih tipova ovog virusa. Divlje svinje ne pokazuju znakove bolesti. Obolevaju najčešće mesožderi – psi i mačke, dok se bolest može javiti i kod divljih zveri, strvinara i glodara. Čovek je po pravilu prirodno otporan na ovaj virus, ali u naučnoj literaturi postoje podaci koji ukazuju da je bilo nekoliko slučajeva obolevanja ljudi od lažnog besnila sa znacima zapaljenja mozga. Svi oboleli su bili profesionalno izloženi infekciji (mesari, laboranti, itd). Najčešći oblik zaražavanja je konzumacija kontaminiranog sirovog mesa virusom lažnog besnila, dok se ređe bolest može preneti putem aerosola (kapljičasta zaraza) i preko povreda na koži.
Klinička slika bolesti kod pasa i mačaka je tipična. Početni znaci bolesti su opšti i karakterišu se povećanjem temperaturom, opštom slabosti i odbijanjem hrane. Kroz 3-4 dana javljaju se nervni simptomi bolesti, a najupečatljivi znak je nekontrolisan i obiman svrab koji vodi do samopovređivanja ili automutilacije. Životinja gubi osećaj bola na mestima gde se češe. Neretko se otvaraju rane usled ogrebotina. Bolest se završava sa smrću, kroz 5-7 dana u teškoj agoniji. Životinje u agoniji trebalo bi eutanazirati. Za potvrdu bolesti je neophodan pregled mozga kao i kod besnila. Zaživotno se može postaviti dijagnoza iz krvi nalazom specifičnih antitela na virus, ali nije uvek validna kod pasa i mačaka.
Da li postoji povezanost između pojave lažnog besnila i afričke kuge svinja – AKS?
Usled povećanog broja uginuća divljih svinja zbog afričke kuge svinja dolazi do kontaminacije lovišta sa oba virusa. Značajan broj svinja koje uginu usled AKS je latentno (skriveno) inficiran sa herpes virusom koji je smrtan za druge životinje u lovištu (lovački pas, vuk, lisica, kune, glodari, itd). Neretko ove životinje jedu ili kidaju meso, iznutrice i kožu od inficiranih svinja i na taj način se zaražavaju sa virusom lažnog bjesnila. Infekcija lovačkih pasa je nastala tokom lova, tako što su psi došli u kontakt sa zaraženim svinjama ili leševima zaraženih svinja. Virus AKS ubija svinje i pravi direktne štete, a uginule svinje zaražavaju druge životinje koje ne uginjavaju od AKS, već drugih uzročnika. Tako nastaje lanac različitih zaraza.
Lažno besnilo se ne širi brzo kao AKS i ponaša se kao zaraza „jedinstvenog izvora“. Obolevaju sve životinje koje su konzumirale zaraženo meso u lovištu, broj novih slučajeva bolesti se javlja i raste dok se izvor ne ukloni. Prenos bolesti sa životinja na životinju bez učešća svinja je redak. Međutim, ovde se otvara novi rizik. Divlje zveri (vuk, medved, lisica, itd) mogu da budu ugroženi od divljih svinja koje su uginule od AKS u lovištima, a koje mogu biti zaražene virusom lažnog besnila.
Preventivne mere trebalo bi redovno preduzimati kako bi se sprečila pojava lažnog besnila:
* ne davati sveže meso divljih svinja psima
* koristiti ličnu zaštitu prilikom rukovanja mesom divljih svinja
* ne koristiti pse za lov na divlju svinju gde se javlja AKS
* uklanjati leševe divljih svinja iz lovišta
* sumnju na bolest kod psa obavezno prijavljivati veterinaru
* prijaviti svaki slučaj uginulih divljih mesoždera i strvinara u lovištu
Izvor: Dr Oliver Stevanović, JU Veterinarski institut Republike Srpske „DR Vaso Butozan“/Lovački savez Republike Srpske
Foto: Envato