Sunčani i topli dani ubrzali su vegetaciju biljaka i izmamili pčele iz košnica. Već tada, iskusni pčelari su se zabrinuli da bi to moglo da dovede do situacije da bagremova paša ozbiljno podbaci.
Srđan Stanojević, pčelar iz okoline Aleksinca, kaže da za dvadeset godina pčelarenja ne pamti da su pčele ovako rano bile aktivne. A uvek kada bi poranile – prinosi su po pravilu bili manji. Najveći problem, kako i sam kaže, je naglo zahlađenje.
“Nisam optimista što se tiče bagremove paše. Dan je još kratak što će samo po sebi smanjiti prinos, a tu je i prevelika nežnost biljaka usled prebrzog rasta zbog visokih temperatura. Takođe, pčele u proseku nisu dostigle potrebnu snagu za kvalitetno iskorišćenje bagremove paše, čak i kad bi ona odlično zamedila”, objašnjava Srđan za RTS.
Osim mogućeg izmrzavanja bagrema, brine ga velika temperaturna razlika između dana i noći, kao i suša.
“Na toplijim lokacijama bagrem se već rascvetao. Treba blagovremeno istražiti ovu biljku na različitim nadmorskim visinama. Veoma je važno iskoristiti svaki medonosni dan tamo gde u datom trenutku bagrem bude najbolje medio”, dodaje on.
Stručnjaci kažu da ni pčele, ni pčelari ne vole blage zime, poput ove koje smo do nedavno imali. U takvim godinama vegetacija kreće rano i podložnija je mrazevima. U prethodnom periodu u mnogim krajevima, navode u Svezu pčelarskih organizacija Srbije, bilo je izmrzavanja bagrema, ali manje nego prošle godine. To se lako može utvrditi praćenjem njegovog razvoja na različitim lokalitetima.
“Prošle godine bagrem je podbacio, dok je suncokretova paša bila prosečna. Lipova i livadska su bile nadprosečne, što nas je prijatno iznenadilo. Međutim, jako mali broj pčelara seli košnice na te paše, jer su jako ćudljive po pitanju medenja”, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a.
“Razvoj bagrema bi trebalo da kasni na visini. Ako to nije slučaj, znači da je bagrem u niziji izmrzao i pokrenuo alternativne cvetne pupoljke. Oni su manji od pupoljaka na visinama, što nije normalno. Pčelarim 32 godine i samo jedne godine su ti drugi cvetni pupoljci pristojno zamedili, tako da se u njih pčelari ne smeju nikako uzdati. Kako je u nekim krajevima bagrem već počeo da se otvara, možemo reći da je ovo godina u kojoj cveta najranije u istoriji”, objašnjava Živadinović.
Predsednik SPOS-a je dodao da se najviše plaši kasnih mrazeva, jer se dešavalo da pčelare i krajem aprila iznenadi temperatura u minusu. Pa čak i da minusa ne bude, niske noćne temperature tokom cvetanja svakako će smanjiti prinos meda.
„Da bi paša bila dobra, noćne temperature treba da budu barem 10-12 stepeni“, kaže on.
Optimističniji pčelari veruju da su minusi iza nas i da temperature neće ići ispod nule.
“Ovo je ludo vreme i čovek više ne zna čemu da se nada. Verujem da eventualne niže temperature od oko pet ili šest stepeni, ako i budu, neće naškoditi pčelama. Mislim da su dovoljno razvijene da mogu da pokriju svoje leglo i da neće doći do odumiranja larvi. Opet, ne mogu da garantujem da sam u pravu, jer za 40 godina pčelarenja, nikada ovakvo proleće nisam imao”, kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.
U ovom trenutku njegove pčele, objašnjava, rade “punom parom” i izgledaju kao da su nekoliko nedelja starije. Kolege savetuje da nakon bagremove paše povedu računa da pčele ne ostanu bez hrane.
“Posle vrcanja bagrema pčelari treba da ostave dovoljne količine meda za pčele ili da pripreme drugu prihranu da pčele mogu da preguraju period do cvetanja suncokreta. Mislim da će između bagremove i suncokretove paše razmak biti oko dva meseca. To može da se odrazi na glad, a glad nikome nikada ništa dobro nije donela, pa tako ne može ni pčelama”, objašnjava naš sagovornik.
Ukoliko se obistine strahovi pčelara ovo bi bila još jedna loša godina u proizvodnji bagremovog meda. Prošlu sezonu svi pamte po teškom gubitku ove paše za sve stacionarne pčelare, jer zbog loših vremenskih uslova prvi bagrem nije medio. Samo oni koji su selili košnice u krajeve gde vegetacija kreće kasnije, imali su bagremov med, i to u količinama manjim od proseka.
Izvor: agronews.rs
Foto: wirestock on freepik, Pixabay
