Šta donosi strategija za razvoj vinogradarstva u narednih 10 godina?

116

Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva do 2031. godine počela je da broji prve dane u desetogodišnjoj primeni, piše novosadski „Dnevnik“.

Dokument je usvojila Vlada Srbije na isteku prošle godine i on zapravo predstavlja Program razvoja vinarstva i vinogrararstva u narednoj deceniji, koji bi trebalo da doprinese da Srbija dostigne površine pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, poveća udeo domaćeg vina na ovdašnjem tržištu više od 30 procenata, izvoz vina u EU i u treće zemlje i stvori uslove za razvoj vinskog i seoskog turizma.

Program je nastao na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije i Ministarstva za poljoprivredu – Sektor za ruralni razvoj, a doprinos u stvaranju Strategije dali su i ministarstva za trgovinu i turizam i za finansije, poljoprivredni fakulteti i Privredna komora Srbije.

Polazeći od činjenice da se čokot vinove loze razvija do tridesetak godina, autori su smatrali da bi Strategija trebalo da obuhvati desetogodišnji period razvoja te grane privrede jer se prva berba računa od treće godine starosti loze, a tek formirana loza daje solidan prinos za rentabilnu proizvodnju vina visokog kvaliteta. Program čine smernice razvoja vinogradarsko-vinskog sektora kao dela poljoprivredne proizvodnje, trgovine, turizma i ruralnog razvoja.

Poznato je da naša zemlja proizvodi najmanje količine vina i ima najmanje aktivnih vinograda u odnosu na zemlje u okruženju, premda ima uslove, klimu i zemlju za gajenje vinove loze. Mada su potencijali tu, parcele pod vinovom lozom su usitnjene, a udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 odsto.

Zna se da imamo tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, i da je Srbija, po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine, pod vinogradima imala 20.466 hektara, ali svega 6.700 hektara aktivnih vinograda. Zato je u Strategiji razvoja vinarstva i vinogradarstva izložen plan kojim tempom treba da se šire vinogradi i raste proizvodnja vina. Lanjska vrednost tržišta vina iznosila je 967 miliona evra, a dokumentom je predviđeno da za deceniju poraste na 1,187 milijardu evra, da površine pod autohtonim sortama sa sadašnjih osam odsto zasada zauzumu 20 odsto, a organska proizvodnja s današnjih 45 ari za deset godina bude na deset odsto ukupnih površina pod vinovom lozom, a učešće proizvodnje vina s geografskim poreklom sa sadašnjih 12% da naraste na 30 odsto.

Strategija predviđa i da do 2031. godine broj aktivnih vinograda zauzme 25.000 hektara, prosečna površina vinograda da bude pola hektara (34 ara sada), a da broj novih vinarija svake godine bude pet do deset odsto veći u odnosu na postojeće.

IPARD najznačajniji izvor finansiranja

Razvoj vinarstva i vinogradarstva neće moći bez novčanih podsticaja, pa se tako u Strategiji računa na novac iz IPARD projekata i drugih fondova koji bi trebalo da budu otvoreni tokom trajanja Strategije.

Račun je da sa sadašnjih 3,4 miliona evra, projektovana vrednost bude 148 miliona evra – u proseku 15 miliona evra godišnje.

Dodatni izvori prihoda vinarima trebalo bi da budu i otvaranje vinarija za turiste, ali i novčani podsticaji od lokalnih samouprava.

Izvor: Dnevnik

Foto: Vinarija „Kiš“, Vinska kuča „Kovačević“


reklama