Toksična svojstva pesticida primorala su mnoge zemlje da propišu najveće količine dozvoljene u namirnicama za upotrebu. Ove najveće količine, takozvane tolerantne granice, izražavaju se u ppm.
Kada se tokom kontrole kvaliteta životnih namirnica utvrdi da u njima sadržaj tragova pesticida prelazi tolerantne granice, tada se iste stavljaju van prometa.
Pored propisa o tolerantnim granicama, većina zemalja pa tako i naša, donosi sa pojavom svakog novog pesticida i dozvoljene poslednje rokove, poslednjih tretiranja zasada i useva, odnosno njihovih polodova tim preparatom. Na taj način se donekle utiče indirektno da tragovi pesticida ne pređu tolerantne granice.
Ako se zasadi i usevi tretiraju po uputstvima koja se daju uz svaki pesticid, onda nema nikakvih opasnosti za njihovu upotrebu u ishrani. Posle tretiranja zasada i useva, pesticid se pod uticajem kiše, rose, svetlosti, toplote, vetra i uticaja same biljke postepeno razgrađuje, pri čemu gubi zaštitnu i toksičnu vrednost.
Svi pesticidi su manje ili više otrovni, njihovi ostaci mogu biti opasni samo ako pređu određenu granicu. Zato je potrebno pridržavati se propisane koncentracije, doze, broja tretiranja, a pogotovu karence preparata. Otrovnost pesticida zavisi od njegove upotrebljene količine. Jak otrov uzet u neznatnim količinama neće izazvati trovanje, a ako se u organizam unesu veće količine slabijeg otrova doćiće do trovanja. Nauka je za svaki pesticid i svaku biljnu vrstu odredila tolerantnu dozu koja se bez opasnosti po zdravlje korisnika može naći na tretiranim plodovima. To su takozvane maksimalne dozvoljene količine – MDK, koje unete u organizam korisnika plodova, tretiranjem određenim insekticidima, kod normalne ishrane ne predstavljaju opasnost od trovanja.
MDK su izražene u ppm. Maksimalne dozvoljene količine MDK ostatka pesticida znatno su manje od onih štetnijih. Zato one predstavljaju administrativnu granicu, a ne granicu između otrovnih i neotrovnih količina. Danas je bez ikakvih ostataka pesticida nemoguće proizvesti biljni proizvod, zato što se neznatne količine pesticida nalaze u vazduhu, kišnici i zemljištu. Ni u kojem slučaju ne sme se tolerisati i odobriti prodaja i konzumiranje povrća, voća i grožđa ili prerađivanje koje sadrža nedozvoljene količine pesticida.
Fitosanitarna inspekcija redovno kontroliše voće i povrće na pijacama na ostatke pesticida. U slučaju pozitivnih uzoraka, takvi prodavci – proizvođači se sankcionišu.
Većina proizvođača se drži preporuke o primeni pesticida, ali, naravno, uvek postoje izuzeci.
Izvor: dipl. inž. Žaklina Mladenović, PSSS Smederevo
Foto: Pixabay