Šta je razlog izumiranja leptira u Evropi?

17

Šeme praćenja ponašanja leptira postoje širom Evrope, a neke se protežu decenijama unazad. Pošto svi istraživači koriste sličnu metodologiju, generisan je robustan skup podataka koji pruža ključne informacije o tome kako leptiri napreduju.

Ove informacije sve više služe kao grubi pokazatelj zdravstvenog stanja drugih oprašivača kao što su pčele, ali i za životnu sredinu uopšte. Ono što podaci signaliziraju je zabrinjavajuće, piše “National Geographic”.

Svaka peta vrsta evropskih leptira smatra se ugroženom. Holandija je izgubila polovinu svojih leptira od 1990. godine do danas.

S druge strane, populacije insekata se generalno urušavaju svuda u svetu, prema sve većem broju istraživanja. Najpoznatija, Krefeldova studija iz 2017. godine, otkriva da je broj insekata u nemačkim prirodnim rezervatima smanjen za neverovatnih 75 odsto u odnosu na period od pre samo 27 godina.

Ptice dele mnoga staništa kao leptiri i hrane se gusenicama, a njihov broj takođe je drastično smanjen. Francuska je, na primer, izgubila trećinu svih vrsta ptica u poslednjih 30 godina.

Stanište koje podržava mnoge od ovih vrsta insekata i ptica takođe je u problemu. Više od tri četvrtine travnjaka u Evropskoj uniji je u “nepovoljnom“ statusu očuvanja. To je široka oznaka koja može značiti bilo šta – od potrebe za poboljšanjem do potpunog gubitka biodiverziteta. U Velikoj Britaniji i Holandiji, na primer, ostalo je manje od pet odsto poluprirodnih travnjaka.

Prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, poljoprivreda se smatra glavnim pokretačem gubitka vrsta širom sveta. Ali kada je u pitanju zaštita travnjaka i leptira, ptica i drugih insekata koji tamo žive, poljoprivreda može biti presudna pozitivna ili negativna sila, u zavisnosti od toga kako se praktikuje.

Intenzivna i invazivna poljoprivreda je očigledno loša za biodiverzitet. Malo divljih biljaka i životinja može da preživi prakse kao što je sadnja ogromnih polja sa jednim usevom, upotreba pesticida i često košenje i oranje. Zagađenje azotom, koje dolazi i od đubriva i od koncentrisanih stočnih farmi, podstiče rast trava koje istiskuju biljke koje su leptirima potrebne, napominje se u izveštaju UN.

Deo razloga zašto su manje intenzivni, tradicionalni poljoprivredni pejzaži toliko biološki raznovrsni je taj što predstavljaju mozaik manjih parcela: polja, šumskih delova, voćnjaka, oivičenih stenama, živim ogradama i neobrađenim površinama. Subvencionisana poljoprivreda i upliv velikih kompanija doveli su do ukrupnjavanja poseda, što je ostavilo negativne posledice po raznolikost živog sveta.

Osim što su žarišta biodiverziteta, travnate površine kao što su pašnjaci i savane čuvaju ogromne količine ugljenika – oko 660 milijardi metričkih tona u globalu. U Severnoj Americi pašnjaci mogu da sakupe onoliko ugljenika u svom tlu koliko tropske šume skladište. Pa ipak, oni su jedan od najmanje zaštićenih ekosistema na planeti, koji uglavnom zavise od farmera i rančera.

Izvor: biznis.rs

Foto: Pixabay, Pexels


reklama