Liofilizacija predstavlja proces sušenje voća i povrća, kao i drugih materijala kao što su ekstrakti ili slične sirovine, sa ciljem da se sačuvaju svi termonestabilni sastojci i obezbedi trenutna rehidracija kod dalje upotrebe.
Krajnja veoma niska vlaga gotovog proizvoda obezbeđuje dugotrajno čuvanje bez rizika od kvarenja. Zbog toga se liofilizacija i koristi za pripremu hrane koju astronauti konzumiraju tokom boravka u svemiru.
Sam proces liofilizacije se odvija tako što se duboko zamrznuta sirovina unosi u komoru za liofilizaciju gde se sušenje odvija u apsolutnom vakuumu pri temperaturama od -40 do -50 stepeni. Proces može da traje i do 40 časova. Voda iz sirovine se izdvaja sublimacijom, čime se omogućava da sirovina zadrži početni volumen, odnosno da nema redukcije zapremine i time se obezbeđuje brza rehidracuja kod ponovne upotrebe.
Pripremljena liofilizovana, na primer, malina ima ukus, miris, oblik i formu kao sveža i može se lako čuvati na sobnoj temperaturi i pogodna je za transport jer je izuzetno lagana. Posle dugogodišnjeg ispitivanja liofilizovana malina je pokazala najbolje rezultate u svim senzornim osobinama.
Prednosti liofilizovanog voća
Procesom liofilizacije izbegnuta je kontaminacija proizvoda jer većina bakterija i plesni ne mogu da prežive ovaj proces pošto je izolovano 97% vlage. Liofilizovano voće je najbolje konzumirati direktno iz pakovanja, ali je i odličan dodatak za ovsene kaše, musli, med, čajeve kao i mnoge druge proizvode iz zdrave hrane.
Nedostaci liofilizovanog voća
Osnovni nedostatak je visoka cena. Za početak ove proizvodnje neophodno je veliko ulaganje u opremu, a posle toga sledi veoma težak i spor posao. Nabavljena oprema za liofilizaciju je veoma kompleksna i sastoji se iz nekoliko sistema tako da je potreban veliki utrošak energije da bi se izvršio proces. Ovi troškovi se prenose na krajnjeg potrošača, što liofilizaciju čini veoma skupim procesom u odnosu na ostale načine konzerviranja ili zamrzavanja voća.
Foto: Drenovac, Wikipedia