Šta savetuju stručnjaci poljoprivrednicima posle padavina

19

Toplo i sušno vreme koje je prethodilo kišnom periodu pogodovalo je razvoju i razmnožavanju insekata kao što su grinje i tripci. Međutim, ovaj period je svakako imao uticaja na poljoprivrednu proizvodnju.

Obilne padavine posle sušnog perioda podstiču razvoj štetnih organizama na bilju. O tome kako su ugroženi voćarstvo, ratarstvo i povrtarstvo, i šta činiti sa kulturama, za RTV je govorila stručnjak Prognozno izveštajne službe za zaštitu bilja Vojvodine, Milena Marčić.

Na svim lokalitetima gde je bilo gradonosnih padavina došlo je do mehaničkih oštećenja samih biljaka pa postoji opasnost od napada različitih prouzrokovača, truleži, gljivičnih i bakterijskih oboljenja. Zbog toga bi trebalo, čim vremenski uslovi dozvole, da se uradi jedna zaštita, da se sve te rane prekriju slojem fungicida i bakericida, kako ne bi došlo do prodora štetnih organizama.

Ako govorimo o voću, kod jabučastog bi treblo izvršiti zaštitu sa nekim od preparata na bazi bakra u nižim koncentracijama ili primeniti neke od preparata na bazi fosetil aluminijuma, pogotovu u onim zasadima gde imamo prisutne simptome bakteriozne plamenjače.

Kod koštičavog voća, u ovakvim uslovima, postoji opasnost od zaražavanja plodova gljivama koje prouzrokuju trulež tako da bi trebalo sad primeniti zaštitu od porouzrokovača truleži, ali da se u isto vreme obrati pažnja na karencu. Aktuelna je i zaštita od gljivinog i breskvinog smotavca i od insekata.

U ovom periodu lozu bi trebalo zaštiti od prouzrokovača sive truleži, pa je preporuka tretman fungicidima koji imaju dejstvo i na pepeplnicu i preparatima na bazi bakra.

Kod ratarskih kultura se zaštitom sada ne može mnogo učiniti. Ipak, trebalo bi obratiti pažnju na useve šećerne repe tj. na pegavost lista pa stručnjaci preporučuju, što pre, primenu zaštite kombinacijom preventivnih i sistemičnih fungicida.

Što se tiče povrća u gradonosno pogođenim krajevima, preporučuje se zaštita kontaktnim fungicidima i baktericidima (prepaprati na bazi bakra i mankozeba), ali i zaštita od štetočina (krompirov moljac).

Zbog evidentnih klimatskih promena neophodno je da se poljoprivredni proizvođači pridržavaju plodoreda, higijene samih parcela, da se uklone divlje vrste oko proizvodnih zasada i postavljanje lovnih klopki za masovno izlovljavanje.

Izvor: RTV

Foto: Free Images


reklama