Otvaranje ruskog tržišta za izvoz jabuka i krušaka dolazi u pravi čas za voćare iz Republike Srpske, koji se suočavaju sa viškom robe i otežanim plasmanom na druga tržišta, uključujući i Bliski istok, koji je pogođen sukobima.
Odluka Ruske Federacije da ponovo odobri uvoz ovih proizvoda iz Republike Srpske predstavlja značajan podsticaj za voćare, ali istovremeno otvara pitanja o količinama, logistici i održivosti plasmana na tom zahtjevnom tržištu.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara Staša Košarac ocenio je ovu vest kao izuzetno ohrabrujuću, navodeći da se odobrenje odnosi na nekoliko domaćih kompanija koje su već ranije bile prisutne na ruskom tržištu.
Prema njegovim rečima, „Bioplod“ iz Kozarske Dubice moći će da izveze 200 tona kruške, „Frut eko“ iz Gradiške 480 tona jabuke, dok „Agroimpeks nova“ iz Banjaluke ima odobrene znatno veće količine, odnosno 3.500 tona jabuke i 800 tona kruške.
Ova odluka usledila je nakon procene ruske strane da su ispunjeni fitosanitarni uslovi, uz očekivanje da će kontrole proizvodnih lokacija biti nastavljene i u narednom periodu kako bi se obezbedilo kontinuirano snabdevanje.
Direktor i vlasnik „Bioploda“ Vesna Arsenić istakla je za „Glas“ da je rusko tržište od izuzetnog značaja za proizvođače, pre svega zbog bržeg obrta robe i sigurnijeg priliva novca.
– To tržište nam znači mnogo. Promet je veći, roba se brže isporuči i naplata je efikasnija. Ali kriterijumi su strogi i kvalitet mora biti vrhunski. Trenutno nemamo robe za rusko tržište jer smo zalihe iz hladnjača već isporučili, a prve količine za izvoz mogu se očekivati tek sa početkom nove berbe – kazala je Arsenićeva za „Glas Srpske“.
Ona dodaje da su kontakti sa ruskim kupcima održavani i tokom zabrane izvoza, te da su ugovori bili spremni u slučaju stabilizacije trgovine.
– Imamo tri ozbiljna kupca, uglavnom velike trgovačke lance. Oni su već slali ugovore unapred, čekajući da se tržište ponovo otvori – naglasila je ona.
Ova firma se, kako kaže, godinama fokusira na proizvodnju kruške i lešnika, dok je proizvodnja jabuke prekinuta zbog klimatskih nepogoda.
– Trenutno imamo oko 45 hektara kruške i više od 100 hektara lešnika. Prostora za širenje ima, ali sve zavisi od tržišta i vremenskih uslova – ističe Arsenićeva.
S druge strane, među pojedinim proizvođačima prisutan je oprez kada je reč o povratku na rusko tržište. Jedan od vlasnika „Agroimpeksa“ Nikola Vukelić kaže da iskustva iz prethodnih godina nisu uvek bila pozitivna.
– To tržište je nepredvidivo, danas ima izvoza, sutra nema. Zbog toga smo se okrenuli drugim destinacijama – kazao je Vukelić.
Ističe da dodatni problem predstavljaju visoki troškovi transporta i komplikovana logistika.
– Transport do Rusije je skup i neizvestan. Kamioni znaju čekati danima na granicama, što dodatno komplikuje posao – rekao je Vukelić.
Prema njegovim rečima, domaći proizvođači trenutno plasiraju robu na više tržišta, od regiona do Turske i arapskih zemalja, ali ni tu situacija nije stabilna.
– Sve zavisi od sorte i potražnje. Nije svako voće za svako tržište – dodaje Vukelić.
Predsednik Udruženja voćara RS Dragoja Dojčinović smatra da je otvaranje ruskog tržišta velika prilika, posebno za male proizvođače, ali upozorava na moguće zloupotrebe.
– Najveći problem je što bi pojedinci mogli pokušati reeksport voća iz Evropske unije, kao što se dešavalo ranije. To bi nanelo štetu domaćim proizvođačima – upozorio je Dojčinović.
On je naglasio da je neophodna stroga kontrola zaliha u hladnjačama i porekla robe.
– Inspekcije moraju utvrditi stvarno stanje kako bi se sprečile malverzacije. Moramo zaštititi domaću proizvodnju – poručuje Dojčinović, dodajući da su domaći voćari već suočeni sa brojnim izazovima, od klimatskih promena do rasta cena repromaterijala i nedostatka radne snage.
Proizvodnja je sve skuplja, a tržište nesigurno, zbog čegaje važno da svako novo tržište mora da bude uređeno i transparentno.
Izvor: Glas Srpske
Foto: Envato, ChatGPT