Ozima setva na teritoriji nišavskog okruga, kao i većem delu Srbije, nije bila najpovoljnija – obilne kiše u optimalnom roku setve onemogućile su da se setva obavi pravovremeno, kao i da se na vreme obavi berba kukuruza i otklone ostaci te kulture.
Setva obavljena uglavnom krajem novembra pa čak i u decembru praćena je nekvalitetnom osnovnom obradom, predsetvenom pripremom zemljišta i kvalitetom ulaganja semena. Prošle jeseni nije realizovan ni plan setve ozimih strnina. Procena je da oko 20 odsto planiranih površina pod ovim kulturama nije posejano, što će ove godine dati na važnosti jaroj setvi i nadamo se boljoj ceni pšenice.
S obzirom na različite rokove setve, usevi ozime setve nalaze se u različitim fenofazama razvoja. Mali procenat površina posejan je na početku optimalnog roka setve. Ovi usevi nalaze se u fenofazi bokorenja. Procena je da je u fenofazi bokorenja svega 10 odsto useva ozime setve i oni su pripremljeni za zimske temperature. Veći deo površina posejan je krajem optimalnog roka setve i u prvoj dekadi novembra, oko 40 odsto useva. Ovi usevi su u fenofazi početka bokorenja do fenofaze 3-4 lista. I za te useve može se reći da su ušli dobro pripremljeni za zimu. Najrizičniji za prezimljavanje su usevi posejani u trećoj dekadi novembra i u decembru. Ovi usevi su trenutno od fenofaze jednog do dva lista, u fazi ponika, fenofazi bubrenja zrna ili početka klijanja.
Opšta je konstatacija da stanje useva zavisi od primenjenog nivoa agrotehnike, tipa zemljišta, nadmorske visine i nagiba terena. Naime, u nepovoljnim uslovima osnovne obrade zemljišta i predsetvene pripreme, ni sama setva nije mogla biti obavljena onako kako bi se očekivalo. Seme nije uloženo na ujednačenu i povoljnu dubinu, te je kod ovih useva velika neujednačenost u fazi razvoja i redak sklop useva. Usevi koji su sejani pred period ledenih dana nisu mogli da niknu. Valjanje kao važna agrotehnička mera, u uslovima preterane vlažnosti zemljišta, kakvi su bili u ovoj setvi, nije moglo da se obavi.
Na useve ozime setve delovao je dug period golomrazica u decembru, dug period ledenih dana u januaru, većim delom u odsustvu adekvatnog snežnog pokrivača. Usevi iz optimalnih rokova setve, uključujući i useve posejane do polovine novembra, dobro su se pripremili za zimu, ušli u period ekstremnih temperatura u stanju formiranog čvora bokorenja i za sad su dobro podneli niske temperature. Pregusti usevi ovih rokova setve, usevi koji nisu nađubreni startnim đubrivima kao i oni na većim nagibima gde je vetar oduvao sneg i podvrgao useve delovanju niskih temperatura imaju manja ili veća oštećenje lisne mase. Najugroženiji su usevi iz kasnijih rokova setve. Ovo će biti godina u kojoj će prinosi između rokova setve biti veoma različiti.
Ogledi sa rokovima setve pokazali su da u ovakvim godinama razlika u setvi od mesec dana može biti praćena padom prinosa od 40 odsto u odnosu na optimalni rok setve, a sa zakašnjenjem od dva meseca, pad prinosa može biti 60-70 odsto.
Mlade biljčice, iznikle tek pred nastupanje perioda ledenih dana, prilično plitko ukorenjene, nemaju formiran čvor bokorenja u kome je najviša tolerantnost na niske temperature, te su one najugroženije od delovanja niskih temperatura. Na njihovu otpornost utiče primenjena agrotehnika, dubina setve, tip zemljišta, gustina setve, vrsta, sorta, nadmorska visina i najvažnije da li je postojao snežni pokrivač.
Biljke ozimih strnih žita, na ogoljenim parcelama, bez prisustva snežnog pokrivača, na nagibima, na lakšim tipovima zemljišta, pliće ukorenjene, slabije otpornih sorti na niske temperature, osetljivije su na golomrazicu i dug period ledenih dana. Ozimi ovas je najosetljiviji, a zatim ječam ukoliko je kasnije posejan. Najtolerantnije vrste ozimih strnih žita na niske temperature su raž, tritikale pa pšenica.
Prilikom obilaska pojedinih parcela konstantovano je izmrzavanje biljaka u manjoj ili većoj meri, ali još uvek se pouzdano ne može reći u kojoj meri. Kad pozitivne temperature pokrenu rast i razviće useva može se dati konačna procena.
Usevi ozimih strnina mogu podneti i niže temperature od ovih koje su se javile u proteklom periodu. Međutim, nalazimo se u periodu kad su usevi najtolerantniji na niske temperature. Zima još traje, a u februaru je moguća pojava jačih mrazeva. Takođe, ranije se dešavalo da se jači prizemni mrazevi pojave i u martu i da nanesu značajne štete usevima ozime setve. Valja očekivati proređene sklopove useva kasnije setve.
Zbog toga bi trebalo da proizvođači merama valjanja ili plićeg drljanja podstaknu bokorenje i time pojačaju sklop biljaka. U slučaju jačeg proređivanja trebalo bi podsejati useve sličnom kulturom (jarom pšenicom, ječmom ili ovsem), a moguće je i presejavanje čitavih površina.
Izvor: Poljoprivredne stručne službe Srbije
Foto: Cover Images
