Startovala kampanja “Zločini protiv živih bića su zločini protiv života”

27

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) započela je kampanju “Zločini protiv živih bića su zločini protiv života”, kako bi ukazala na važnost i stvaran uticaj kažnjivih dela protiv divljih vrsta.

Kažnjiva dela protiv životne sredine danas su četvrta najunosnija aktivnost organizovanog kriminala na svetu, iza trgovine ljudima, drogom i oružjem, ukazali su iz WWF-a uz isticanje da ovi zločini čine neprocenjivu štetu planeti, dovodeći brojne vrste do ivice izumiranja.

Ubijanje, trovanje, zarobljavanje i krijumčarenje ugrožavaju veliki broj vrsta na globalnom nivou, a druga najveća direktna pretnja divljim vrstama, odmah nakon gubitka prirodnih staništa, je njihova neodrživa i nezakonita trgovina, navedeno je u saopštenju.

Kampanja ima za cilj da ukaže na razmeru i raširenost kažnjivih dela protiv divljih vrsta, podizanje političke i društvene svest o njihovoj ozbiljnosti, ali i na mogućnost njihovog suzbijanja i odbrane prirode i živih bića.

Ovom kampanjom WWF želi da poveća znanje i razumevanje o neprocenjivoj šteti koju zločini protiv divljih vrsta čine ne samo planeti i biološkoj raznovrsnosti, već i samim ljudima.

Kako je istaknuto, iako se najčešće sluša o ubijanju i krijumčarenju dalekih, egzotičnih vrsta, ovi zločini se često dešavaju i u Evropi i nanose veliku štetu evropskim vrstama.

Kao primer navedeno je da se jesetrarske vrste, poput kečige koja je u trajnoj zabrani izlova i morune koja je krajnje ugrožena, i dalje u velikoj meri izlovljavaju za prodaju na crnom tržištu.

Medvedi i vukovi su česte žrtve krivolova, dok mnoge vrste ptica stradaju zbog trovanja i nezakonitog ubijanja, upozorili su iz WWF-a.

– Nova Evropska crvena lista ptica, koju je ovog meseca objavio Birdlife International, otkriva da je u Evropi trenutno ugrožena 71 vrsta ptica. Orao krstaš, ptica sa našeg grba, je strogo zaštićena vrsta sa svega tri gnezdeća para u Srbiji. Pored gubitka staništa, trovanje je jedan od glavnih faktora koji ugrožava ptice grabljivice u Srbiji, ali i širom Evrope – navela je predstavnica WWF Adrija Iva Svilar, koja je i koordinatorka LIFE SWiPE projekta u Srbiji.

Kako je dodala, posledice kažnjivih dela protiv zaštićenih divljih vrsta, poput krivolova, trovanja i ilegalne trgovine su veoma ozbiljne i mogu dovesti do nestanka pojedinih vrsta.

Kažnjiva dela protiv životne sredine globalno koštaju 258 milijardi dolara godišnje i često se povezuju sa ostalim ozbiljnim zločinima, kao što su prevara, utaja poreza i korupcija.

Iz WWF-a su ocenili da se stvaran uticaj i učestalost ovih dela uveliko potcenjuje i zločini ovog tipa se najčešće ne shvataju dovoljno ozbiljno.

– Kontinuirana i čvrsta saradnja između institucija, stručnjaka i gradjana je neophodna kako bi se kažnjiva dela protiv divljih vrsta otkrila i sankcionisala. Svi moramo raditi udruženo na zaštiti divljih vrsta. Treba naglasiti i da je prekogranična saradnja veoma važna jer je često u pitanju organizovan kriminal na medjunarodnom nivou – istakla je Svilar.

Kampanja je deo WWF-ovog LIFE SWIPE projekta, i poziva na osvešćivanje na to da su i divlje životinje živa bića koja trpe i ispaštaju zbog zločina ljudi.

Kampanja je deo EU LIFE projekta LIFE SWiPE Uspešno suzbijanje krivičnih dela protiv divljih vrsta u Evropi, i sprovodi se na evropskom nivou pod sloganom #StopWildlifeCrime.

Projekat LIFE SWiPE ima za cilj da obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, kroz bolje sprovođenje propisa o zaštiti životne sredine i veći broj uspešno procesuiranih kažnjivih dela, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema.

Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Hrvatske i Pravosudna akademija Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.

Foto: Unsplash, Pexels


reklama