Iako poslednjih godina gotovo da nema proleća bez mraza i štete u voćnjaku, stručnjaci kažu da su ovogodišnje štete u Srbiji sigurno najveće u poslednjih nekoliko decenija.
– Ja ne pamtim da je u poslednjih 20 godina bilo tolike štete, pogotovo kod kajsije. Mislim da je posle 1998, ovo najgora godina za proizvodnju ovog voća. Procene su da je izmrzlo više od 90 posto roda. Imali smo velike štete kod ranih sorti trešanja i kod šljive. Takođe, kod jabuka, štetu su pretrpele sorete ajdared i crveni delišes, kao i kruške. Jedino su možda jagodičaste voćne vrste, a koje imaju važnu ulogu u izvozu Srbije, nekako preživele niske temperature – objašnjava Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
U Šumadiji i zapadnoj Srbiji, centrima gde se tradicionalno proizvodi voće, nedavno je bilo i grada, što je dodatno uvećalo štetu u voćnjacima. Sada se pojavljuju bakterioze koje će u narednom periodu zadavati ozbiljne probleme voćarima. Zbog toga je sve važnije prilagoditi sorte koje se sade agrometeorološkim uslovima.
– Postoje sorte koje pokazuju veću otpornost na niske temperature. Recimo kod trešnje to su sorte karmen, regina, karina. Takođe, mora se ulagati u sisteme protiv mraza i grada. Najefikasniji protiv mraza je antifrost, a pojavio se i spag sistem koji se koristi u više od 40 zemalja sveta. Jedan protivgradni top nedavno je postavljen u Bačincima i pokazao se kao vrlo efikasan. Takav sistem može da štiti 60 hektara voćnjaka. Ministarstvo je pokazalo interes da to uđe u podsticaje, da se postavi nekoliko pilot ogleda u Srbiji – kaže Keserović.
U periodu između 2020. i 2023. u Srbiji se u proseku godišnje proizvodilo oko milion četiristo šezdeset hiljada tona voća. Ove godine, kažu stručnjaci, pitanje je da li ćemo imati rod od milion ili milion i sto hiljada tona, što znači da su već sada gotovo 350.000 tona voća „obrali“ mraz i grad.
Izvor: RTS
Foto: Envato