Nastala ukrštanjem sorti stenlej (Stanley) i požegača, hibridizacija čačanske rodne sprovedena je 1961, a za sortu je priznata 1975. godine. Selekcionari su bili dr Staniša A. Paunović, dr Milisav Gavrilović i dr Petar Mišić.
Stablo čačanske rodne je srednjebujno. Krošnja je srednje gustine, piramidalna do široko piramidalna pod teretom plodova. Skeletne grane, kod nepravilnog formiranja krune, imaju oštar ugao, zbog čega se lako očenjuju, ali su vrlo elastične i retko se lome pod teretom plodova. Dobro su garnirane rodnim pupoljcima. Rađa na jednogodišnjim grančicama.
Zbog velikog potencijala rodnosti čačanske rodne, obavezna je jaka rezidba. U cvetnom pupoljku ima prosečno 2,1 cvetova. List je srednje krupnoće, svetlozelene boje kod stabala u dobroj kondiciji, ali sitan do vrlo sitan kod stabala sa obilnim rodom. Na ovim stablima na rodnim grančicama često se formiraju samo rodni pupoljci tako da nema lišća ili je vrlo sitno. Oblika je jajastog sa šiljatim vrhom. Peteljka je srednje dužine, tanka, sa žlezdama pri osnovi lista.
Cvet je srednje krupan, bele boje. Cveta srednje rano, istovremeno sa čačanskom ranom, čačanskom lepoticom i dr. Samooplodna je, zameće i do 40% plodova. Sorta izuzetnog rodnog potencijala, koji dolazi do izražaja pri primeni kompletne agro i pomotehnike. Ako se one ne sprovode dolazi do alternativne rodnosti, lomljenja i ogolevanja grana, a plodovi ostaju sitni i slabijeg kvaliteta.
Dosta je osetljiva prema prouzrokovaču plamenjače (Polystigma rubrum) i rđe šljive (Puccinia pruni spinosae), a srednje osetljiva prema virusu šarke šljive (Plum pox virus). Na lišću se ispoljavaju jasni simptomi. Plodovi ranije sazrevaju i opadaju, ali se ne deformišu. Sa sejancem dženarike ispoljava odličnu kompatibilnost.
Plod je sitan do srednje krupan (26,4 g, može dostići i preko 40 g), jajastog oblika. Dimenzije: visina – 45,0 mm, širina – 37,0 mm i debljina – 36,5 mm. Pokožica je tanka, čvrsta, plava, sa obilnim pepeljkom, a na stablima sa obilnim rodom, crvenkasto plava. Meso je čvrsto, žuto, vrlo sočno, slatko-nakiselo, aromatično. Sadrži 4,36% glukoze, 1,75% fruktoze, 4,35% saharoze, 19,6% rastvorljivih materija i 0,92% ukupnih kiselina. Koštica je sitna, izduženo jajasta, svetlobraon boje. Odvaja se od mesa. Dimenzije: visina – 24,0 mm, širina – 13,5 mm i debljina – 8,0 mm. Masa koštice je 1,22 g.
Čačanska rodna sazreva krajem avgusta i početkom septembra, nekoliko dana pre požegače. Plodovi dobro podnose transport.
Veoma je rodna sorta, pogodna za sušenje, preradu i svežu potrošnju. Daje veoma kvalitetnu suvu šljivu, ali zahteva redovnu i oštru rezidbu. Bez rezidbe rađa alternativno i daje sitne, nekvalitetne plodove. Uspeva u različitim ekološkim uslovima i ne zahteva oprašivače. Gaji se u mnogim Evropskim zemljama i na Novom Zelandu.
Izvor: Institut za voćarstvo
Foto: Institut za voćarstvo
