Što su delići plastike manji, to je problem po okolinu veći

93

Master hemije Lara Dronjak želela je da izučava mikroplastiku i da sazna kako može da se smanji uticaj tih čestica, manjih od 5 milimetara, na zagađenje životne sredine. Na internetu je istraživala i tražila na kojem bi fakultetu mogla najviše da nauči. Našla je konkurs koji joj je odgovarao na Univerzitetu Rovira i Virdžili u Taragoni.

Sada je doktorant doktorskih studija na Departmanu za nano-nauku, materijale i hemijsko inženjerstvo Univerziteta u Taragoni. Na tom španskom univerzitetu je deo tima čiji je zadatak da istraži mogućnost povećanja efikasnosti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od mikroplastike.

Španski univerzitet je bio njen izbor jer je, kako kaže, procenila da će na tom Univerzitetu najbolje moći da se bavi mikroplastikom.

– Sa stanovišta zaštite životne sredine, te čestice je zagađuju i nalaze se svuda, a poznato je da se plastika jako teško razgrađuje. Ona se nalazi i u većini proizvoda za ličnu higijenu (kozmetičkim kremama, pasti za zube i sl) – kaže Lara.

Ona upozorava da mikroplastika ulazi u lanac ishrane (posredstvom mora tj. riba koje je konzumiraju).

Lara je u Španiji deo petočlanog tima koji izučava mikroplastiku u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda.

U Španiji su, kaže, visoko postavili lestvicu kojom će biti zadovoljni procentom efikasnosti postrojenja za prečišćavanje.

I još jednom podsećanje, plastika ne može da se biorazgradi. Ona samo može da se raspada, pa dobijemo mnogo sitnih delova plastike. Tako dolazimo do mikroplastike, pa i do nanoplastike, a kako kaže Lara Dronjak, što su delići plastike manji, problem je veći.

Izvor: RTV

Foto: Unsplash