Stočari na severu Banata ne odustaju od proizvodnje jagnjadi uprkos niskoj otkupnoj ceni

63

Uprkos niskoj otkupnoj ceni jagnjadi, stočari na severu Banata ne odustaju od proizvodnje, pre svega zbog ljubavi prema ovcama, ali i kako bi sačuvali autothone rase cigaje na tom području. Veliku pomoć vide u subvencijama države koja obezbeđuje 7.000 dinara po grlu.

Krajnji sever Banata u okolini Čoke ima višedecenijsku tradiciju gajenja ovaca, ali se godinama broj ovaca, ali i odgajivača smanjio. Uglavnom su ostali meštani čuvajući svoja imanja, a za stočarstvo se opredelili isključivo zbog ljubavi.

U Sanadu, selu sa oko 800 stanovnika, svega je nekoliko ovčara, a Branko Trifunov jedan je od onih koji čeka priliku da se stanje donekle popravi, a cena žive vage stabilizuje. U svom posedu ima oko 40 ovaca rase virtemberg, nekoliko jagnjadi i dva ovna.

– Ljubav je u pitanju. Volim ovce i nadam se nekoj dobroj godini. Imam dosta slabo stado i za sada ne očekujem zaradu od ovaca. Stalno menjam ženske za muške jaganjce kako bih stvorio bolje stado. Stariji kažu da dođe godina kada su ovce skupe, tako da se nadam da ću tada imati stotinak komada, da ću ih prodati, ostati na desetak komada i početi sve ponovo – kaže Branko Trifunov.

Stočari na severu Banata poznati su i po gajenju autohotne rase čokanska cigaja, vrlo zahvalne ovce za proizvodnju. Danas ih ima svega nekoliko stotina, dok je ranije ovčarstvo bilo veoma rasprostranjeno kako u Sanadu, tako u Srpskom Krsturu.

– Sanad je imao najviše oko 1.500 ovaca, dok je u Krsturu bilo 15.000 ovaca. Oni su zaista bili poznati, imaju velike pašnjake. Stariji kažu da su ranije nakon prodaje ovaca i šišanja mogli da se kupe stan u Novom Sadu – priča Miloš Milanov, predsednik Udruženja „Čokanska cigaja“.

Pandemija korona virusa učinila je svoje, pa su tako vašari, slavlja i druge manifestacije otkazane, došlo je do pada prodaje jagnjadi, a potražnja je potpuno bila obustavljena. Sada se situacija polako stabilizuje, iako još uvek nema organizovanog otkupa.

– Snalaze se ljudi. Bio je otkup u Temerinu, pa je onda stalo. Pečenjare slabo rade, vašari se ne održavaju, ali se proda po neko jagnje, pa se nekako održimo – dodao je Trifunov.

Otkupna cena jagnjadi u ovom momentu ne odgovara stočarima, jer ne može da podmiri troškove ulaganja. Cena vune je neisplativa, a ovca od 100 kilograma košta 8.000 dinara, tako da stočari nisu u ovom trenutku zainteresovani za prodaju.

– Cena se kreće oko 200 dinara za kilogram, a protekle godine smo jagnjad prodavali za 180 dinara. Ovca ima samo jedno jagnje u godini i sa tom cenom ne može da se opstane – naglašava Milanov.

Ljubav prema ovcama kod severnobanatskih stočara je velika jer bi inače odavno odustali od proizvodnje. Međutim, veliku ulogu ima i država koja obezbeđuje subvencije od 7.000 dinara po grlu, što predstavlja pomoć, kako za samo domaćinstvo, tako i za očuvanje autohtonih rasa kojima preti nestanak.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay


reklama