Grupa naučnih istraživača Instituta za voćarstvo u Čačku nedavno je predstavila studiju o voćarskim i proizvodnim osobinama nekih novih sorti šljive, koje potiču iz drugih predela sveta.
U toku istraživanja, naučnici su došli do zanimljivog saznanja – i šljivama iz drugih krajeva sveta odgovaraju srpsko tlo i podneblje.
U zastupljenosti vrsta, Srbijom danas preovlađuju stare domaće sorte, onda stenli, i one stvorene u poznatom čačanskom Institutu – lepotica, rodna, rana i najbolja. Ali, ističu istraživači, da bi se postigli što bolji rezultati u savremenoj proizvodnji šljive neophodno je, između ostalog, uneti nove. Pre uvođenja u proizvodnju, razložno je njihovo značajno ispitivanje u prirodnim uslovima Srbije. Cilj rada, čiji su autori dr Nebojša Milošević, dr Ivana Glišić, dr Milena Đorđević i dr Milan Lukić iz ove naučne kuće, bio je da se ispitaju najznačajnija svojstva nemačkih sorti hanita, jojo, prezenta i tegera, zatim jubileuma (Švedska) i valora (Kanada).
Tih šest sorti ispitivano je tokom 2015. i 2016. godine u oglednom zasadu Instituta na Preljinskom brdu. Podignut je 2005. godine sa standardnim jednogodišnjim sadnicama zasađenim na rastojanju četiri metra sa metar i po. Sadnja je obavljena po slučajnom blok sistemu, pri čemu je svaka sorta bila zastupljena sa po pet stabala u dva ponavljanja, i primenjivane su uobičajene mere nege za šljivu, ali biljke nisu navodnjavane.
Tako je utvrđeno, na primer, da tegera sazreva rano, jubileum i hanita srednje pozno, jojo i valor pozno, a prezenta veoma pozno. Jubileum, na primer, sazreva u doba kad je tržište svežih plodova veoma snabdeveno te je mogućnost plasmana veoma smanjena, pogotovo što sorte ljubičaste pokožice nailaze na slabiju potražnju. Sa druge strane, sorte koje sazrevaju u kasnom septembru lakše će naći kupca.
Ispitivane sorte znatno su se razlikovale po masi ploda, od valora (47 grama) do prezente (29,46). Prinos po stablu, po sortama, bio je:
– valor 17,03 kilograma
– tegera 18,94
– jubileum 19,89
– hanita 20,89
– jojo 22,56
– prezenta 22,94 kilograma
Ispitivane sorte cvetale su u drugoj dekadi aprila, sve sa obilnim cvetom. Tegera je ranog, a jojo, prezenta i valor poznog ili veoma poznog sazrevanja, pa zbog toga mogu biti veoma zanimljive za gajenje u našim uslovima, jer u tom dobu ovde nema kvalitetnih plodova šljive. Kod svih sorata utvrđen je zadovoljavajući prinos po stablu pri čemu se izdvajaju jojo i prezenta. Neophodna su dodatna ispitivanja oko kvaliteta ploda i otpornosti na štetočine, ali ove sorte, u sprezi sa odgovarajućom tehnologijom gajenja, mogu biti osnova unapređenja šljivarstva u Srbiji – zaključuju istraživači na kraju rada.
Oni u radu objavljuju i da je šljiva jedna od najznačajnijih voćaka koje se gaje u Evropi, sa ukupnom proizvodnjom od 2,8 miliona tona. U Srbiji raste na 425.585 hektara sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 507.987 tona, što nas svrstava na drugo mesto u svetu, posle Narodne Republike Kine (podaci FAOSTAT 2018).
Proizvodnju u našoj državi obeležava ekstenzivan način, sa malom primenom agrotehnike, što se odražava na vrednost plodova i prinos. Na to se nadovezuju virus šarke šljive kao i velika raznolikost sorata, pa je prosečan prinos po stablu srpske šljive samo 5,9 kilograma.
Zato se u zaključku ovog naučnog istraživanja navodi da „sve veći zahtevi tržišta svežih plodova nameću uvođenje novih sorata otpornih na virus šarke šljive, sa krupnim, kvalitetnim plodovima“.
Izvor: Glas zapadne Srbije, Politika
Foto: artevos.de
