Za potrebe rasadničke proizvodnje, ali i oplemenjivanje i selekciju voćaka, da bi seme moglo da klija potrebno je da bude određen period izloženo relativno niskim temperaturama.

Ovaj period se naziva periodom dozrevanja ili jerovizacije.

Za normalno dozrevanje semena potrebno je niska temperatura, umerena vlažnost i kiseonik. Ovi uslovi se obezbeđuju veštački putem stratifikacije. Da seme pređe period dozrevanja, temperatura bi trebalo da bude u opsego od 0 do 5 stepeni.

Materijal u kome se vrši dozrevanje, kao i način dozrevanja mogu biti različiti. Najčešće se upotrebljava čist rečni pesak bez organskih primesa. Seme se može stratifikovati u sitnom granuliranom tresetu, koje lakše i bolje zadržava vlagu od peska (koštičavo voće). Pored napred navedenog materijala za stratifikovanje može se koristiti i drvena strugotina i mahovina (koštičavo voće, ali ne i seme jabučastih voćaka jer se razvijaju plesni). Svi navedeni supstrati mogu se koristiti u raznim drvenim sanducima, gajbama, policama i to po slojevima ili mešanjem semena i supstrata.

Stratifikovanje semena bez supstrata može se uspešno izvesti na ledu u hladnim komorama u tankom sloju pri temperaturi oko 0 stepeni. Dozrevanje semena na ledu u komorama je brže nego u rashladnom pesku i kreće se od 30 dana kod jabuka, 45 (kruška), dok za koštičavo voće traje od 30 do 80 dana. Seme koštičavih voćaka se može sejati direktno u semeništu u rastilu, ali je dosta nesigurno klijanje jer zavisi od zimskog perioda na otvorenom polju.

Dužina period za stratifikovanje se razlikuje kod pojedinih voćnih vrsti i kreće se: jabuka i kruška od 75 do 120 dana, trešnja od 90 do 145 dana, džanarika od 70 do 120 dana, kajsija od 40 do 180 dana, breskva od 70 do 120 dana, orah od 60 do 110 dana. Potrebno je naglasiti da dužina vremena dozrevanja semena varira i zavisi i od ekoloških uslova u kojima se razvija stablo sa kojeg smo uzeli seme iz plodova za stratifikaciju. Potrebno je utvrditi približnu tačnu dužinu perioda dozrevanja kako bi se stratifikovanje uskladilo sa vremenom setve.

Izvor: dipl. inž. Aleksandar Mitić, PSSS Leskovac

Foto: Free Images