Iako višegodišnje inicijative pojedinaca i udruženja da se u Srbiji legalizuje marihuana u medicinske svrhe još nisu dale željene rezultate, priče o lekovitim svojstvima te biljke ne jenjavaju.
Istina, to polje je nedovoljno istraženo, ali sad već mnogi strani i domaći lekari samouvereno iznose podatke o značaju kanabisa u lečenju pacijenata, pogotovo onih koji boluju od teških bolesti, poput multipla skleroze i karcinoma. Upravo neki od takvih konzumenata tvrde da bez redovne upotrebe kanabisovog ulja možda ne bi više ni bili živi.
Novosađanin Jovan Jovanović otvoreno se bori za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe i o svom iskustvu često govori u medijima, a uveren je da multipla skleroza od koje boluje, zahvaljujući ulju od kanabisa, već dve godine ne napreduje.
– To je jedino što je pomoglo za ovih 12 godina koliko bolujem od ove neizlečive bolesti, jedino je ta biljka pomogla da se zaustavi bolest.
To što takvi pacijenti piju ulje od kanabisa, specijalistkinja u oblasti medicinskog prava doktorka Dragana Daruši, niti osuđuje niti smatra nemoralnim.
– Ja o tome ne mogu da sudim sem onako ljudski sa stanovišta moje savesti. Svaki čovek se hvata za slamku, ja im to ne mogu zameriti u situacijama u kojima se oni nalaze. U veoma teškoj duševni patnji i bolu, zaista čovek poseže za svim. Prema tome, ako im iole pomaže, a dokazano je da kanabis apsolutno utiče na smirenje, na poboljšanje apetita i mirnoću. To je velika startna osnova da može lek da deluje i to je ono što mi za sada cenimo – smatra ona.
Poznato je da je još hiljadama godina pre nove ere u Kini korišćen kanabis za lečenje određenih bolesti, ali naučnici tek treba narednih godina to polje da istraže, objašnjava doktorka Daruši.
– Ono što je dokazano jeste da kanabinoidni receptori postoje u ljudskom organizmu, to je osamdesetih godina prošlog veka dokazano da su oni ti koji su odgovorni za povezivanje kanabinoida koje unosimo u organizam i da kanabinoid po ovim saznanjima ne stvara zavisnot, to stvara THC, i to je ono što je razlika u odnosu na nekada.
Većina lekara zalaže se da preparat bude potpuno ispitan, čist i standardizovan, da svako ko kupuje kanabisovo ulje zna da dobija čistu supstancu proverenog kvaliteta, kaže doktorka i dodaje da o marihuani postoje istraživanja, dok o štetnosti kanabisa za sada nema podataka.
– Ono što sto posto znamo i što su naučna istraživanja potvrdila do sada u Americi, je da od marihuana niko nije umro, ne postoji overdoza marihuanom. Po nekim istraživanjima trebalo bi da popušite negde zaredom oko 800 džointa i tada je pitanje da li biste umrli od THC-a ili od koncentracije ugljen-monoksida – kaže doktorka Daruši.
U Americi, na federalnom nivou, medicinska marihuana jeste zabranjena, ali države pojedinačno donose odluke pa je tako 30 od njih 50 odobrilo njenu primenu, objašnjava profesor anesteziologije i hirurgije na Medicinskom koledžu u Čikagu doktor Nebojša Knežević.
– Ono što za nas lekare predstavlja veliki problem to je ta regulativa kako je napravljena. U suštini mi kao lekari ne prepisujemo medicinsku marihuana, samo potvrđujemo da pacijent ima jednu od indikacija za njenu upotrebu, tako da ti ljudi odlaze do prodavnice u kojima se to prodaje i bukvalno ti ljudi doziraju i određuju koliko da koriste. Još jedan problem je što postoje razne vrste, ne postoji limit koliko vrsta medicinske marihuana može da se upotrebljava. S obzirom na to da je biljka, koncentracije su različite, različite forme i oblici, tako da nije standardizovano na dobar način.
Za razliku od Amerike, Kanada je na dobar način regulisala korišćenje medicinske marihuane i dozvolila samo jednu vrstu biljke koja može ograničeno da se uzgaja i koristi, zaključuje profesor i ističe da bismo na njihov sistem mogli da se ugledamo.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
