Sukob Rusije i Ukrajine uzdrmao je svetske berze. Pored cene nafte koja je naglo porasla u četvrtak ujutru, kao direktna posledica napada ruske vojske na Ukrajinu, postavlja se pitanje šta će se dešavati sa cenama pšenice i kukuruza i da li će doći do globalnih poremećaja na tržištu poljoprivrednih proizvoda.
Sve to imajući u vidu da, samo kada je u pitanju pšenica, Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa 29 odsto u svetskom izvozu.
– Rusija i Ukrajina su među najvećim svetskim izvoznicima i Crnomorski region je poslednjih deset i više godina postao jedan od centara trgovine poljoprivrednim proizvodima, pre svega kada su u pitanju pšenica, kukuruz, soja, suncokret i druge žitarice i uljarice, tako da imaju ekstremno veliki uticaj. Nekada se pre svega gledalo na berzu u Čikagu, a sada je to crnomorsko tržište. Mi gravitiramo ka tom tržištu i dešavanja u Ukrajini i Rusiji i kada su neke redovne tržišne okolnosti, kao što su pad ili rast proizvodnje, veoma su uticajni na celokupno svetsko tržište, a naročito sada u vanrednim okolnostima – kaže za biznis.rs direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić i dodaje da je to bilo vidljivo odmah na početku sukoba dve zemlje.
– Prethodnih dana oscilacije su bile u skladu sa špekulacijama na reakcije jedne i druge strane, sankcije i sve ostalo, da bi sa konkretizacijom dešavanja u Ukrajini došlo do značajnog pomaka cena, odnosno sve svetske berze su odgovorile rastom cena – navodi on.
Prema njegovim rečima, jako je teško davati dugoročne prognoze i procene. Rusija i Ukrajina su veliki snabdevači Afrike i Bliskog Istoka. Rusija izvozi gotovo u ceo svet i bilo koja pomeranja, čak i na samu špekulaciju da li će biti izvoza ili ne, izazivaju potrese na samom tržištu.
– Šta će biti na jesen ne može se prognozirati jer je sada jako teško predvideti šta će se dešavati u toku dana, pošto nisu samo u pitanju tržišni uslovi, već se umešala i geopolitika i netržišni faktori koji utiču sada i uticaće i ubuduće – ističe Janjić.
Na pitanje da li će doći do poremećaja na globalnim tržištima on kaže da je do poremećaja već došlo i da su se i kod nas prelile oscilacije jer su veliki proizvođači u pitanju.
Kada je reč o srpskom tržištu, direktor Produktne berze u Novom Sadu napominje da smo mi agrarna zemlja i da imamo dovoljne količine i za svoje potrebe i za izvoz.
– Ako uzmemo samo kao primer pšenicu koja je prošle godine proizvedena nekih 3,3 miliona tona, a naše potrebe su 1,6-1,7 miliona tona, znači da više od 1,8 miliona tona preostaje za izvoz i pored naših potreba. S obzirom na to da se izvozi nekih 670.000 tona, mi preko toga imamo već preko million tona raspoloživih količina – ocenjuje Janjić.
Sa druge strane, već za četiri meseca trebalo bi da krene nova žetva i nove količine, tako da tu ne bi trebalo očekivati probleme, dodaje on.
– Ono što se odražava kod nas u direktnoj korelaciji je kretanje cena. Tu već imaju uticaj i imaće, jer jednostavno mi smo i izvozna zemlja i tržište je otvoreno, pa ono što se dešava na drugim svetskim berzama i tržištima utiče na nas pre svega jer dosta izvozimo preko Crnog mora i u druge države regiona – zaključuje direktor Produktne berze.
Sa njim se slaže i agroekonomski analitičar Milan Prostran. Srbija, kako ističe, ima pšenice iz prošlogodišnjeg roda. Jesenas je zasejano blizu 700.000 hektara, žetva će biti za tri-četiri meseca, tako da taj deo sigurno neće biti ugrožen.
Kada je reč o izvozu srpskih poljoprivrednih proizvoda, on napominje da se naš izvoz odnosi više na voće, povrće, pre svega jabuke, tako da ne bi trebalo da bude problema kada je reč o pšenici i kukuruzu. Kako objašnjava, Ukrajina je veliki proizvođač uljarica, pre svega suncokretovog ulja. Rusija je pored voća i povrća od nas uvozila i soju, ali je u međuvremenu postala i najveći proizvođač jabuka.
– Rusi su u Evropi najveći izvoznici pšenice, ali su i veliki proizvođači, Ukrajina se takođe smatra žitnicom Evrope, tako da taj sukob ne treba da utiče na naše tržište. Bitno je da nama rod bude dobar i da mi svoje bilanse hrane dobro kontrolišemo i čuvamo, da pratimo stanje u ovim teškim sukobima, ali to ne bi trebalo da ima uticaja kada je u pitanju naš izvoz pšenice i kukuruza. Kada je u pitanju voće, ako se ne bude moglo trgovati videćemo šta će biti jer niko više ne može da predvidi šta će se dešavati i kako će ići tokovi roba – ocenjuje Prostran.
On smatra da za određene robe moramo da imamo rezerve u većim količinama. To se pre svega odnosi na pšenicu, odnosno brašno, kukuruz, ulje, šećer i jednu vrstu mesa, pre svega svinjskog i mleko u prahu. Iz uvoza moramo da imamo zalihe pirinča, pasulja, soli.
Iako je Srbija agrarna zemlja, Prostran upozorava da je izvoznicima najvažnije da izvezu i zarade, zbog toga se on zalaže za kontrolisani izvoz.
– Ne možete narediti privrednicima u tržšnim uslovima da li da izvezu ili ne, ali da to pre svega bude kontrolisan izvoz, zato svoje domaće bilanse hrane treba dobro da pratimo svaki dan, na dnevnom nivou, da ne izgubimo ono što imamo – zaključuje Prostran.
Rusi su uvođenjem sankcija 2014. godine od strane svih zapadnih zemalja uložili ogroman novac u svoju poljoprivredu i danas nemaju problem hrane, bar osnovnih vrsta, kaže Prostran i dodaje da je to druga priča u odnosu na devedesete kada je bivši Sovjetski Savez samo iz Amerike uvozio više od 70 miliona tona. Sada su Rusi postali najveći proizvođači pšenice u ovom delu Evrope.
Izvoz: biznis.rs
Foto: Pixabay, Freepik
