Suncokret kao medonosna biljka

586

Suncokret je naša najvažnija uljarica i jedna od najvažnijih medonosnih biljaka. U Vojvodini je najznačajnija pčelinja paša.

Pčelari imaju veliku korist od njega, jer se seje na velikoj površini i spada u malobrojne biljke koje u našim uslovima daju glavnu pašu. Međutim, i proizvođači suncokreta imaju veliku korist od pčela. Zbog toga je važno da i jedni i drugi budu upoznati sa osnovnim svojstvima suncokreta kao medonosne biljke.

Korist koju proizvođači suncokreta imaju od pčela

• Pčele povećavaju prinos merkantilnog suncokreta za 10-50%. Najveće povećanje prinosa je u godini nepovoljnoj za oplodnju, a najmanje u godini povoljnoj za oplodnju. Najčešće povećanje prinosa iznosi 20-30%. Zbog toga bi poljoprivrednici trebalo da primenjuju takvu zaštitu suncokreta koja neće štetiti pčelama. To se u prvom redu odnosi na tretiranje semena insekticidima, ali i na zaštitu suncokreta u vegetaciji. Čak i neki fungicidi mogu biti štetni za pčele. Mnogi poljoprivrednici i dalje seme tretiraju zabranjenim insekticidima što nanosi veliku štetu pčelama, a samim tim i proizvodnji suncokreta.

• Prinos semenskog suncokreta se u prisustvu pčela povećava mnogo više od prinosa merkantilnog, jer je linija majke muško sterilna pa nije atraktivna za insekte. Kada nema pčela, prinos semenskog suncokreta iznosi samo 7% od prinosa sa pčelama. Zbog toga proizvođači semenskog suncokreta često plaćaju pčelare da donesu svoje košnice na parcele sa semenskim usevom.

• Broj košnica koji obezbeđuje najbolju oplodnju suncokreta zavisno od uslova, iznosi 1-4 po hektaru. Najčešće je dovoljno da se postave 2 košnice po hektaru. Optimalno je da košnice stoje na sredini parcele. Raspored košnica trebalo bi da je takav da pčele ne lete dalje od 500 m.

• Kad pčele opraše suncokret, prečnik glave je veći i kvalitet semena je bolji.

• Značaj pčela za proizvodnju suncokreta je veliki zbog toga što je suncokret stranooplodna biljka, što znači da polen sa jedne glave treba da dospe na drugu da bi oplodnja bila uspešna. Vetar u oplodnji suncokreta učestvuje do 4%, jer je polen težak pa ga ne može nositi. Zbog toga insekti imaju najveći značaj u njegovoj oplodnji. Od insekata su medonosne pčele najvažnije. Mnogo manju ulogu od domaćih pčela imaju bumbari, muve lebdilice, leptiri i divlje pčele.

Neka svojstva suncokreta koja su značajna za rad pčela

• Broj cvetova u glavici suncokreta najčešće iznosi 500-1.200, a može ih biti 2.000-3.000, a kod krmnih hibrida i 8.000.

• Cvetanje počinje u 3-4 časa ujutru, a pčele su najaktivnije u periodu 9-11 sati i posle 17 časova.

• Cvetovi se otvaraju po zonama (prstenovima) od periferije ka centru. U toku jednog dana cveta jedan prsten cvetova. Prsten ima 2-3 reda cvetova, a prstenova u glavici ima ukupno 5-10 pa cvetanje jedne glavice traje 5-10 dana.

• Cvetovi na obodu glavice imaju više nektara i bolji kvalitet nektara od cvetova u centru, jer posle oplodnje obodnih cvetova hrana se troši na rast semena pa manje ostaje za proizvodnju nektara u ostalim cvetovima.

• Glavice prate kretanje Sunca na nebu u toku dana od istoka ka zapadu. Noću se vraćaju na istok. Kretanje glavica se vrši od početka do kraja cvetanja. Listovi primaju svetlosni nadražaj koji dovodi do kretanja glavica. Dokaz za to je što nema kretanja glavica kad se svi listovi skinu sa biljaka.

• Kod ukrasnog suncokreta cvetanje jedne biljke traje 30 dana. On je selekcionisan tako da nema polena, da ne bi izazivao alergije kod ljudi, već proizvodi samo nektar.

• Koristeći svojstvo suncokreta da pomera glavicu, u prošlosti su proizvođači sejali suncokret u pravcu sever-jug da bi posle oplodnje sve glave bile okrenute prema istoku što je bilo pogodno da se glave ručno seku i stavljaju u vozilo koje je išlo paralelno sa redovima.

• Cvetanje suncokreta na jednoj parceli uvek traje duže od cvetanja jedne glavice zbog neujednačenosti parcele i primenjene agrotehnike. Cvetanje na jednoj parceli traje minimalno dve nedelje.

• Cvetanje u jednom potesu atara traje minimum 30-40 dana. Uzrok dugog cvetanja je setva hibrida različite dužine vegetacije (90-145 dana), razvučena setva (kraj marta- sredina maja), neujednačeno zemljište i neujednačena agrotehnika. Cvetanje počinje u junu, a završava se u julu.

• U odnosu na ranije godine i decenije, cvetanje počinje ranije zbog toplije klime. Pre je cvetanje počinjalo početkom jula.

• Loši uslovi za oplodnju suncokreta su: suvo zemljište, suv vazduh, topli i suvi vetrovi, visoke temperature. Ovi uslovi dovode do brzog isušivanja polena i žiga. S druge strane, česte kiše dovode do spiranja polena sa cvetova zbog čega ne dolazi do njihove oplodnje. To pokazuje da ekstremni vremenski uslovi nisu pogodni za oplodnju cvetova suncokreta. Iako je rad pčela u nepovoljnim uslovima za oplodnju otežan, njihov značaj za oplodnju suncokreta se povećava.

Faktori od kojih zavisi količina meda i polena od suncokreta

• Na medenje suncokreta utiče veliki broj promenljivih faktora koji dovode do toga da se javlja velika razlika u prinosu meda između godina i između parcela u istoj godini. Čak se dešava da suncokret na susednim parcelama različito medi. Zbog toga je važno da pčelari znaju od kojih faktora zavisi medenje suncokreta i na koje faktore se može uticati, a na koje ne može.

• U literaturi se najčešće spominje da suncokret proizvede 40 kg nektara i 80 kg polena po hektaru. Ta količina zavisi od uslova za medenje. Meda može biti od 10-15 kg/ha u lošim uslovima, do 50-80 kg/ha u dobrim. Neki izvore navode podatak da se na suncokretu može dobiti čak 250 kg/ha meda.

• Na medenje utiču zemljište, agrotehnika suncokreta, svojstva hibrida suncokreta i vremenski uslovi. Na svojstva zemljišta, agrotehniku i svojstva hibrida se može uticati, a na vremenske uslove ne može. Mnogi pčelari smatraju da su svojstva hibrida suncokreta najznačajnija za medenje. Međutim, najveći uticaj na prinos meda imaju vremenski uslovi, primenjena agrotehnika i svojstva zemljišta, dok su svojstva hibrida od manjeg značaja. Uprkos tome, selekcioneri mnogo rade na povećavanju atraktivnosti hibrida suncokreta za pčele, jer će atraktivniji hibridi biti bolje oplođeni pa će imati veći prinos.

Zemljište i agrotehnika

• Najlošiji rezultati u proizvodnji meda se dobijaju na neplodnim zemljištima, jer ona ne obezbeđuju optimalne uslove za proizvodnju semena. Slično je i na jako plodnim zemljištima, jer je na njima suncokret prebujan pa stvara manje nektara pošto se biljna hrana troši na stvaranje listova i stabla, a manje na proizvodnju nektara. Naši pčelari su uvek najviše hvalili ritska zemljišta u Banatu kao najbolja za medenje suncokreta.

• Najveći prinos nektara i polena se dobija na parcelama na kojima je primenjena optimalna agrotehnika za suncokret koja obezbeđuje najveći prinos suncokreta. Dakle, agrotehnika koja je najbolja za suncokret, najbolja je i za pčele. Sve agrotehničke mere utiču na medenje suncokreta, ali đubrenje i zaštita imaju poseban značaj.

• Kod đubrenja zemljišta je isti slučaj kao kod plodnosti zemljišta. Manji prinosi meda se dobijaju u slučaju nepravilnog đubrenja, bilo da se đubri manjom ili većom količinom đubriva od neophodne. U proizvodnji postoje dve krajnosti. Neki proizvođači uopšte ne đubre suncokret, a neki đubre prevelikom količinom đubriva. Naročito se preteruje sa azotom koji dovodi do prebujnog rasta biljaka, posebno u slučaju kada se u zemljište ne unose dovoljne količine fosfora i kalijuma. I jedno i drugo je štetno za medenje suncokreta.

• Mnogi insekticidi deluju štetno na pčele. Korišćenje nekih insekticida za tretiranje semena je jako štetno za pčele (aktivne materije karbofuran, imidakloprid, tiametoksam i klotianidin) zbog čega su oni zabranjeni za upotrebu u suncokretu.

Atraktivnost hibrida za pčele

Atraktivnost suncokreta zavisi od sledećih faktora:
• Boja cvetova (bolja je svetlija nijansa od tamnije)
• Količina nektara u cvetu (nektarnost)
• Kvalitet nektara (sadržaj i vrsta šećera)
• Količina polena, njegov miris, sadržaj šećera i boja (bolja je svetlija)
• Dužina krunice cveta (bolja je kraća da bi pčele dohvatile nektar). Usni aparat pčele je dugačak 6,46 mm. Ako je krunica mnogo duža, pčele nerado posećuju te hibride
• Prisustvo aromatičnih jedinjenja (ima ih 20-30, a najvažnija je c-frakcija). Pčele osete miris aromatičnih jedinjenja na razdaljini od 1 km. Pčele najpre osete miris, a zatim vide boju cvetova
• Prisustvo smole na cvetovima. Najviše se luči u sušnim uslovima. Smola je veoma štetna, jer se pčele lepe za nju i uginjavaju

Vremenski uslovi

• Uslovi koji su najbolji za oplodnju suncokreta, najviše odgovaraju i pčelama. Pčelama odgovara umereno vlažno zemljište u vreme cvetanja, relativna vlažnost vazduha 40-50% ili veća, da nema vetra, da nema učestalih kiša i velike oblačnosti. Optimalne srednje dnevne temperature su 20-25 stepeni, jutarnje 13-16, dnevne 24-27 i večernje 16-20 stepeni. U takvim uslovima ima najviše nektara i pčele su najaktivnije. Trebalo bi istaći da nema univerzalnog optimuma temperature, jer on zavisi od većeg broja faktora. Količina meda će biti jako mala ako je zemljište suvo, ako je niska relativna vlažnost vazduha, ako duvaju suvi i topli vetrovi, ako temperatura prelazi 30-33 stepena, ako padaju česte kiše.

• Poslednjih godina se vreme odlikuje pojavom ekstrema u toku godine i velikom neujednačenošću padavina i temperature zbog čega se na udaljenosti od nekoliko stotina metara javljaju velike razlike u prinosu meda.

Prinos meda po košnici u periodu od 1949. do 2015. godine (podaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada)

Prinos meda se menjao u zavisnosti od hibrida, agrotehnike suncokreta i vremenskih prilika. Može se izdvojiti sedam karakterističnih perioda po prinosu meda.

• 1949. god. – gajene su stare NS sorte: 10 kg po košnici
• 1961. god. – počelo je gajenje ruskih sorti: 20 kg po košnici
• 1978. god. – počelo je gajenje prve generacije novosadskih hibrida: 67 kg po košnici
• 1984. god. – počelo je gajenje druge generacija novosadskih hibrida: 65 kg po košnici
• 1992. – 1995. god. – opada ulaganje u agrotehniku: 57 kg po košnici
• 1996. – 2000. god. – iscrpljivanje zemljišta: 20 – 25 kg po košnici
• 2000 – 2015. god. – izražene klimatske promene: 25 – 65 kg po košnici

Izvor: dipl. inž. Ilija Bjelić, PSS Zrenjanin

Foto: Pixabay


reklama