Supstrat je podloga u koju se seje povrće i u kojoj ono ostaje do pikiranja ili rasađivanja.
U proizvodnji paradajza, paprike i plavog patlidžana koriste se dve vrste supstrata – za setvu i pikiranje, dok kod krastavca, dinje i lubenice nema potrebe za pikiranjem, te se koristi samo jedan supstrat.
Glavna razlika među njima je u veličini čestica – sitnija granulacija (prečnika do pet milimetra) koristi se za setvu sitnijeg semena, dok se grubljim česticama (prečnika do deset milimetra) pune kontejneri u koje će se sejati krupnije seme i pikirati mlade biljke.
Karakteristike supstrata direktno utiču na njegov kvalitet. Među njima najvažnije su pH vrednost, struktura i sastav, vodno–vazdušne osobine, sastav i količina hraniva. Za ovu namenu najbolji je supstrat čija je pH vrednost blago kisela i kreće se 5,5 – 6,5.
U proizvodnji biljaka koje u supstratu provode duže vremena (paradajz i paprika), veliku pažnju trebalo bi posvetiti kvalitetu vode za zalivanje. Ništa manje važan je vodno–vazdušni režim. On zavisi od sadržaja svetlih i tamnih treseta u supstratu i njihove strukture. Kako bi se sprečilo presušivanje, u njega se dodaju specijalni okvašivači koji održavaju vlažnost i omogućavaju lakše ponovno kvašenje. Kad se zalije, kvalitetan supstrat deo vode zadržava, a suvišnu otpušta. U njemu ostaju optimalne količine vode i dovoljno pora sa vazduhom.
Količina hrane u supstratu mora da odgovara zahtevima biljaka koje gajimo. Jedan od najčešćih problema u proizvodnji rasada jeste prevelika količina hrane u smeši u koju sejemo ili pikiramo biljke. U takvoj podlozi prvo nekrotiraju ivice listova, a zatim se biljke guše. Razlog za to je što velika količina hraniva onemogućava biljke da normalno usvajaju vodu pa se „guše“.
Gotov supstrat može da zameni zemljišna smeša koja se pravi u domaćinstvu i njome pune kontejneri. Pravi se od plodne baštenske zemlje, ledinske zemlje (priprema se tokom leta i slaže u gomile uz plastenik), zgorelog stajnjaka, komposta, treseta i rečnog peska. Ne preporučuje se upotreba zemlje na kojoj su upotrebljavani herbicidi.
Za proizvodnju rasada paprike, paradajza, krastavca i salate pogodna smeša sastavljena je od 70 odsto slabo razloženog smeđeg treseta i 30 odsto jače razloženog treseta. Izuzetno je kvalitetna i mešavina 80 odsto treseta i 20 zeolita. Čist treset ne bi trebalo koristiti jer se u njemu teško reguliše vlažnost.
Kao supstrat može da se upotrebi i smeša zemlje i glistenjaka u odnosu 6:1.
Izvor: dipl. ing. Nemanja Konstantinović, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay
