Prinos kukuruza u Srbiji će zbog suše i visokih temperatura biti značajno smanjen jer je to najgora loša kombinacija nepovoljnih uslova, a i navodnjavanje milion hektara je „nemoguća misija“, kažu stručnjaci za tu ratarsku kulturu.
Rukovodilac službe marketinga u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ Života Jovanović rekao je da se zbog klimatskih promena moraju sejati srednje rani hibridi, ali da i oni nisu potpuno otporni na sušu jer ona pogađa sve sorte te ratarske kulture.
– Suša pogađa sve. Ove godine su visoke afričke temperature, a mala je i vlažnost vazduha i zemljišta i na kukuruzu su počeli da se suše, ne samo donji, već i srednji listovi – rekao je Jovanović za agenciju Beta.
On je dodao da će naročito biti pogođeni kukuruzi na peskovitom zemljištu, a da visoke temperature sprečavaju i normalno oprašivanje pa će biti stabala i bez ploda.
Jovanović je ocenio da će ova godina biti slična 2012. i 2017. godini kada na pojedinim parcelama nije ubrano ni cela tona kukuruza po hektaru, a prosek je 4,5 do pet tona, a rekordan prinos je 12 do 15 tona.
– U ovom trenutku je teško proceniti kolika će biti šteta jer zavisi kako će se dalje kretati temperature i da li će biti kiše. U normalnim uslovima je prosek kiše u maju oko 100 litara po kvadratu, ove godine je bio oko 70 litara, a u junu je prosek oko 70 litara, a ove godine skoro da i nije bilo padavina u tom mesecu – rekao je Jovanović.
Naučni savetnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Goran Bekavac rekao je da će suša značajno smanjiti rod kukuruza.
– Slična suša bila je i 2012. godine, ali ne sa ovako visokim temperaturama, ovo je najgora kombinacija nepovoljnih uslova i ona će ozbiljno umanjti prinos kukuruza – rekao je Bekavac.
On je ocenio da se zbog klimatskih promena moraju preduzimati mere adaptacije u koje spada promena sortimenta kukuruza, a ako ni to ne bude dalo rezultate čak i promena setvenih kultura.
Bekavac je rekao da je i plan o navodnjavanju milion hektara koliko se u Srbiji seje kukuruzom „nemoguća misija“ i preskup projekat jer zahteva mrežu kanala ili cevi kao i potrošnju velike količine vode i energije.
– U Iranu su vodu za navodnjavanje crpeli iz dubinskih slojeva zemlje i kada su je iscrpeli počelo je da tone zemljište tako da ne bih preporučio da se u Srbiji voda, kao nacionalni resurs, izvlači iz dubina – rekao je Bekavac.
Voda se, po njegovoj oceni, može koristiti samo iz reka i kanala, ali i to je upitno jer bi, kako je rekao, po jednom istraživanju za 600.000 hektara kukuruza bilo potrebno celokupnu vodu iz Dunava preusmeriti na njive sa kukuruzom 11 dana.
Foto: Pixabay