Suša prepolovila prinose u Šumadiji

9

Nedostatak padavina, duga suša i tropske temperature uticale su i na ovogodišnji prinos ratarskih kultura u Šumadiji. Prinosi nisu zadovoljavajući, a šarenolika slika govori o tome da je na nekim parcelama prinos prosečan, dok je na drugim za 30 % do 40 % ispod proseka.

Branko Spasojević iz sela Bečevica kod Knića bio je jedan od domaćina ovogodišnjih Dana polja Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Kragujevcu. Branko na 15 hektara gaji ratarske kulture, od pšenice i kukuruza do krmnog bilja, a pošto se bavi stočarstvom većina prinosa odlazi za potrebe njegovog gazdinstva.

– Mislim da nije bila ovakva godina i ovakva suša, pogotovu za kukuruz, pšenica se malo izvukla, a za kukuruz i soju je najnepovoljnija godina do sada. Što se prinosa tiče, prepolovljen je u odnosu na prošlu godinu, ostala je možda trećina. Agrometeorološki uslovi su doprineli tome, suša pogotovu, nema polivanja, nema padavina. Srećom imam zalihe od prethodnih godina za moje domaćinstvo i to nas i spašava, inače bi baš bio problem. Skupa hrana, a jeftina stoka. Imamo nešto malo belog kukuruza koji se melje, raž, heljda i to eto plasiramo na tržište, a ovo sve ostalo ide na stočnu hranu – priča Spasojević.

Ove godine u Šumadiji je zbog loših agrometeroloških uslova, duge suše i nedostatka padavina prinos ratarskih kultura prosečan, a negde čak i ispod proseka za 30 % do 40 %.

– Imali smo vrlo hladno proleće, zatim se setva jako produžila i trajala je do sredine maja meseca. Bilo je i neujednačenog nicanja, čak je bilo i presejavanja. Međutim, naši poljoprivrednici su radili punu agrotehniku, počev od jesenjeg dubokog oranja jer postojali su i uslovi za to prošle godine, do zatvaranja brazda u proleće na vreme, dobre predsetvene pripreme, izbor hibrida, pravilne nege, ali su jako visoke temperature, suša i tropske vreline koje smo imali u junu i julu mesecu, doveli do toga da ćemo imati znatno smanjene prinose na našim gazdinstvima. Nismo imali dovoljno vlage baš u periodu od desetak dana pred i posle oplodnje kada je kukuruzu najpotrebnije – kaže Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Julska kiša u Šumadiji je došla u poslednjem trenutku, a u nekim područjima je i zakasnila pa imamo šarenoliku sliku gde su na nekim parcelama prinosi prosečni, a negde gde je zastupljeno suvo ratarenje, čak i ispod proseka smatraju stručnjaci.

– Našim poljoprivrednim proizvođačima uvek preporučujemo da na većim parcelama uvek seju hibride bar dva, tri različite fao grupe zrenja. Možemo reći da je ove godine neka bolja varijanta ta da su hibridi duže vegetacije ranije posejani, možda je to neka prednost. Što se tiče ostalih kultura, soja je u još nezavidnijem stanju jer je to zahtevnija kultura za nedostatak vlage, a vlaga je neophodna u periodu cvetanja. Ove godine su naši poljoprivredni proizvođači na većim površinama zasejali suncokret. Suncokret je biljka koja ima dubok korenov sistem i lakše podnosi sušu nego ostale jare kulture. To naravno zavisi i od tipa zemljišta i od sortimenta, prinosi se već kreću od jedne i po do tri tone po hektaru – navodi Vuksanović.

Zbog niske cene pšenice, ali i lošeg prinosa, ratari u Šumadiji uglavnom ovogodišnji rod koriste za potrebe sopstvenih gazdinstava.

Izvor: RTV

Foto: Unsplash


reklama