Suša i visoke dnevne temperature uzimaju danak u poljoprivredi i to svim kulturama. Posle prve kosidbe u junu prinosom su nezadovoljni i proizvođači mente ili nane, dobro poznate lekovite biljke kod nas. Doduše, manji prinosi su podigli cenu kilograma mente na veliko pa će proizvođači otprilike biti na istom.
– Menta voli smenu kiše i sunca, a pošto je ove godine bilo više sunca nego padavina menta je slabo rodila – kaže za “Dnevnik” poljoprivrednik iz Padeja Nikola Božin i dodaje:
– Manji rod je, s druge strane, povećao cenu kilograma lekovitog bilja pa se sada nakupci utrkuju ko će više platiti. U nevolji, kada su prinosi svega 300 kilograma po jutru posle prve kosidbe. za proizvođače je to odlično jer dobijaju i 330 dinara za kilogram.
Proizvodnja mente je, kaže Božin, skup posao, kojeg prate problemi.
– Treba obezbediti dosta novca za troškove dnevnica sezonskih radnika jer se menta tri puta okopava i taj izdatak predstavlja i najveću stavku u proizvodnji. Skupa radna snaga, koje još i nema dovoljno na tržištu rada i godinama niska otkupna cena na veliko često poljoprivrednike dovodi u situaciju da budu bez zarade. Ima proizvođača koji nemaju unapred sklopljene ugovore s otkupljivačima već su prepušteni volji nakupaca, što odvraća poljoprivrednike da rade mentu – ističe Božin.
U Padeju je, kaže on, svojevremeno bilo i 500 jutara pod mentom, a sada na njivama tri-četiri domaćina svega 50 jutara.
Jedan od njih, Kornel Kuti, već je 30 godina u poslu s mentom i naglašava da ne pamti kada je godina, kao ova, bila loša.
– Rod je prepolovljen, po jutru posle prve kosidbe ima 300 do 350 kilograma mente, a kada je godina prosečna može da bude i do 700 kilograma – kaže Kuti.
On ukazuje da nakupci u zavisnosti od kvaliteta i plaćaju novu mentu, a kod mente se gleda veličina lista i boja.
– Ako je list sitniji i jako se zeleni, menta treba da ima dobru cenu –navodi Kuti.
Posledice klime, prvo hladnog proleća pa posle suše i visoke dnevne temperatur poljoprivrednicima su na izvestan način i pomogle. Jesu bili manji prinosi posle prve kosidbe, ali je cena kilograma skočila. U proteklih deset godina kilogram mente je bio svega 200 dinara, a sada se posle prve kosidbe nova plaća od 300 dinara, pa naviše.
Koliko će mente biti u drugoj kosidbi proizvođači će znati oko 20. avgusta kada mašine ulaze u njive i kose bilje još jednom. Ali, naglašavaju da u toj kosidbi uvek bude znatno manje nane. Pre desetak dana bilo je lepe kiše pa ostaje da se vidi da li će padavine pomoći proizvođačima da bude više lekovitog bilja.
I Božin i Kuti kažu da menta s njihovih oranica odlazi u preradu za čaj i destilaciju mada je menta i medonosna biljka, a od nje se može dobiti i ulje.
Departman za povrtarstvo i alternativne biljne vrste pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad trebalo bi do zime da napravi registar proizvođača lekovitog bilja na području pokrajine. Po rečima dr Milice Aćimović s Instituta, menta se gaji u gotovo svi opštinama, na manjim i većim površinama, ali preciznih podataka nema te će, kada se napravi registar, sve biti poznato.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay, Unsplash
