Iako je ove godine suncokret u Srbiji zasejan na oko 3,5 odsto većoj površini nego lane, na više od 250.000 hektara, prvi otkosi u srednjem Banatu donose malo razloga za optimizam. Zbog višemesečne suše žetva je počela ranije, ali su prinosi, prema rečima poljoprivrednika, razočaravajući, uz veliki broj praznih i nedovoljno formiranih zrna u glavicama.
Dok kombajni uveliko rade na njivama širom Vojvodine, stanje u srednjem Banatu pokazuje koliko su surovi vremenski uslovi tokom ove godine uticali na proizvodnju. U ataru Banatskog Višnjićeva, poljoprivrednik Dragoslav Mijić kaže da su rezultati žetve veoma loši.
– Rezultati žetve su jako loši. Suncokret je prinudno sazreo, a prinos je ispod dve tone po hektaru. Rano sazrevanje useva, izazvano nedostatkom vlage, nije dozvolilo zrnu da se u potpunosti formira, što direktno utiče na težinu i kvalitet roda – navodi Mijić.
Slična situacija je i u susednom Banatskom Despotovcu. Kako kaže tamošnji poljoprivrednik Željko Matić, dugotrajan nedostatak padavina ostavio je vidljive posledice na usevima.
– Suša je trajala više od dva meseca. Rezultati su loši, ima dosta praznih glava suncokreta. Prazne ili šuplje semenke su direktan pokazatelj da biljka nije imala dovoljno vode u ključnim fazama razvoja – kaže Matić.
Problemi u srednjem Banatu deo su šireg udara suše koji je tokom 2026. godine pogodio poljoprivredu u Srbiji i regionu. Dok su uljarice u Bačkoj i Sremu nešto bolje podnele nedostatak padavina, u srednjem Banatu posledice su izraženije, što se sada jasno vidi na prinosima.
Za ratare, međutim, završetak žetve neće značiti i kraj neizvesnosti. Sa prinosima koji su znatno ispod očekivanih, konačna računica proizvodnje zavisiće od otkupne cene suncokreta.
Poljoprivrednici sada sa strepnjom čekaju tržišne uslove, nadajući se da će otkupna cena bar delimično ublažiti gubitke nastale zbog suše i slabijeg roda.
Izvor: RTV
Foto: ChatGPT/Agro TV