U specijalitete italijanske kuhinje spadaju ne samo pica, paste, sos pesto, već i sušeni paradajz. Italijani i drugi ljubitelji mediteranske kuhinje upotrebljavaju ga na više načina: stavljaju ga u pite i salate, razne sosove i paste i, naravno, jedu kao samostalno jelo, često uz vino.
Sušeni paradajz je veoma zdrava i korisna namirnica. Ako se priprema na idelan, tradicionalan način (što podrazumeva sušenje na suncu od četiri do deset dana), sušeni paradajz zadržava praktično sve vredne materije.
Međutim, u našim urbanim uslovima ova varijanta otpada, posebno ako živite u stanu i nemate vikendicu. Ali, sušeni paradajz moguće je napraviti i u običnoj rerni. Bez obzira na veću temperaturu sušenja (oko 50, 60 stepeni), smatram da je domaći sušeni paradajz svakako bolji od kupovnog, jer ga pravimo od (po mogućnosti) organskog paradajza i maslinovog ulja i ne dodajem nikakve konzervanse.
Sastojci:
– 1,5 kg zrelog paradajza manje ili srednje veličine
– sveže mleveni crni biber ili šarena mešavina bibera
– krupna morska so
– suvo začinsko bilje (ruzmarin, origano, majčina dušica ili bosiljak)
– 2-3 čena belog luka
– hladno ceđeno maslinovo ili suncokretovo ulje
Priprema:
Paradajz oprati i osušiti, naseckati na polovine (ili četvrtine), kašikom izvaditi sredinu (mesnati deo sa semenkama). Ovo „meso“ možete da iskoristite kasnije za pripremu paradajz čorbe ili paradajz sosa.
Na pleh staviti pekarski papir i rasporediti paradajz. Komade paradajza treba stavljati jedan do drugog jer će se tokom sušenja znatno smanjiti. Posoliti i pobiberiti paradajz i posuti sušenim bosiljakom ili origanom. Na svaki paradajz sipati po jednu kap maslinovog ulja.
Zagrejati rernu na 60 do 100 stepeni i staviti pleh unutra. Vrata rerne ostaviti malo otvorena kako bi vlaga brže isparavala.
Sušiti paradajz od pet do osam sati, u zavisnosti od temperature rerne i veličine paradajza – na primer, na temperaturi 60-70 stepeni, sa malo otvorenim vratima rerne, sušenje traje oko šest časova. Ako sušite paradajz na većoj temperaturi, pripremiće se brže, ali veći deo vitamina i enzima biće izgubljen. Još bolje je sušiti paradajz u specijalnom dehidratoru.
Gotov paradajz trebalo bi da bude malo vlažan i lako savitljiv. Bitno je da ne presušite plodove, koji postaju suvi i lomljivi.
Ohladite gotov paradajz. Na dno pripremljene čiste tegle od 0,5 l sipajte malo maslinovog ulja. Zatim ubacite nekoliko iglica ili grančicu ruzmarina (može origano ili drugo suvo začinsko bilje) i krupno naseckani beli luk. Napunite 1/3 tegle sušenim paradajzom, sipajte ulje, zatim opet bilje i beli luk, pa tako sve do kraja. Malo pritisnite paradajz na kraju i napunite teglu uljem do vrha tako da ga potpuno pokrije (u suprotnom postoji opasnost da se paradajz pokvari).
Zatvorite teglu poklopcem i stavite na hladno i tamno mesto (može i u frižider). Paradajz bi trebalo da odstoji neko vreme (od nekoliko dana do nekoliko nedelja – što duže to bolje). Inače, rok trajanja mu je oko šest meseci. Otvorenu teglu obavezno držati u frižideru.
Ulje u kojem se čuva paradajz obavezno koristite za salate. Čak i parče hleba umočeno u to ulje, sa komadićem sušenog paradajza preko, neverovatno je ukusno.
Izvor: vita.rs