Sušenje plodova lešnika je mera koju je potrebno obavezno primeniti jer u protivnom može doći pojave buđi i propadanja plodova.
Još prilikom berbe jedan deo plodova pašće zajedno sa omotačem. Omotač sadrži znatno više vode pa bi ga zato trebalo skinuti. Plodovi koji su obrani zajedno sa omotačem, a ne možemo ih ručno skinuti odmah, prvo se suše šest do osam dana na suncu uz često mešanje. Posle ovakvog sušenja, 80% plodova biće odvojeno od omotača, a ostali plodovi se moraju još malo dopunski osušiti.
Ukoliko ostane omotač, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanju 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se mešaju kako bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač. Sve ovo trebalo bi shvatiti kao problem, pa je zato berbu potrebno izvršiti kad su plodovi u punoj fazi zrelosti.
Kad su svi plodovi očišćeni, onda se oni šuše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 32 do 34 stepena optimalna i dovoljna za sušenje. Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati dve do tri godine. Međutim, bolje je da se ne čuvaju više od godinu dana jer gube na težini i boji, a ponekad radi visokog sadržaja vlage mogu i da užegnu.
Čuvanje je neophodno ukoliko proizvođač posle sušenja nije u mogućnosti da odmah proda plodove lešnika. U tom slučaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje bi trebalo da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostorijama plodovi lešnika brzo propadaju, buđaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu. U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika potrebno je da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, kako ne bi primili neprijatan miris. Preporučuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi uništavanja pojedinih gljivica, a takođe i da se čuva negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji.
Pod magacinskog prostora trebalo bi da bude izrađen od betona, prethodno izolovan od vlage. Preko betona je potrebno postaviti suve daske. Zidovi bi trebalo da su izmalterisani i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane. Prostorija treba da ima električni ventilator (postavljen 30 cm od ivice plafona) koji će odstaranjivati suvišnu vlagu.
Radi uspešnog čuvanja trebalo bi ugraditi i električne kalorifere. Broj i veličina kalorifera zavisiće od veličine prostorije, odnosno od količine lešnika koji se čuva. Kaloriferi bi trebalo da budu sa termostatom koji služe za održavanje temperature zagrevanja skladišta na 30 stepeni. Termostat se postavlja na visinu od jednog metra iznad poda.
Radi dobre manipulacije i kretanja radnika u magacinu trebalo bi prostor pregraditi u boksove. Jedan boks trebalo bi da ima 6 m2, a između njih je prostor u širini od jednog metra koji služi za kretanje ranika i izvođenje svih manipulativnih poslova.
Izvor: dipl. inž. Suzana Jerkić, PSSS Vranje
Foto: Pixabay