Nekoliko ekstremno sušnih godina, od 2022. do 2024, dovele su do drastične promene setvene strukture u Srbiji, odnosno do velikog smanjenja površina pod kukuruzom i sojom i povećanim zasadima pšenice.
Da li će u budućnosti povećana proizvodnja žita u izvoznoj strukturi uspeti da nadomesti manjak količine kukuruza koji je godinama naš najvažniji izvozni artikal bila je jedna je od tema o kojoj se razgovaralo na konferenciji „Serbija grains” u okviru tradicionalne manifestaciji „Dan žitara” u organizaciji Udruženja „Žita Srbije”.
Učesnici diskusije istakli su da nema dileme da su dva najvažnija izvozna proizvoda srpskog agrara i dalje kukuruz i pšenica. Ali poslednjih nekoliko godina došlo je velikih turbulencija na tržištu i promene učešća ove dve žitarice u ukupnom izvozu posebno u smanjenom udelu kukuruza.
Ako se posmatra period od ekonomske 2018. do 2025. (i prva četiri meseca 2026) u prve četiri godine ukupan izvoz kukuruza bio je devet miliona tona, a narednih pet svega šest miliona. Kako se moglo čuti, ove nedostajuće količine, u odnosu na period odličnih izvoznih rezultata, vrednosno predstavljaju bezmalo milijardu evra koja se nije slila u srpski agrar.
– Dolazimo do tih milijardu evra koje nedostaje srpskom agraru zbog sušnih godina i kukuruza koji nije proizveden, a nakon toga i posledično smanjenih površina pod ovom kulturom – rekao je Zoran Trifunjagić iz novosadske kompanije „Trejding tim”, koja je inače na petom mestu među domaćim izvoznicima žitarica i uljarica u prošloj godini.
On je naglasio da sve ovo pogađa prevoznike, kontrolne kuće, luke, trgovce i proizvođače i da je istovremeno dovelo je do smanjenog potencijala izvoza domaće poljoprivrede. Kada je reč o pšenici, izvoz je išao uzlaznom putanjom i to je nešto što ohrabruje, ocenili su učesnici konferencije. Ove godine očekuje se verovatno najbolji rezultat u odnosu na posmatrani period. Za Srbiju je poslednjih godina Italija izuzetno značajna izvozna destinacija za žito. Na to tržište u 2025. izvezeno je oko 590.000 tona, više nego dvostruko u odnosu na godinu dana ranije. Kukuruza svega oko 37.000 tona.
Bez obzira na vidno smanjenje izvoza kukuruza ka Italiji, zbog raznih problema, ipak ne dolazi do pada ukupnih količina plasmana na to tržište jer je pšenica uspela da nadomesti nedostajuće količine kukuruza u izvozu ka ovoj zemlji. Zanimljivo je i da je region veoma otporan na turbulencije na srpskom tržištu i svih ovih godina je vrlo stabilan kupac kada je reč o uvozu iz naše zemlje. To je značajno za one kompanije koje se bave izvozom kukuruza i pšenice u regionu. Jedno od upozorenja poslato sa ovog skupa jeste i da će uvođenje taksa za izvoz gotovih proizvoda (paste, keks, mlečni proizvodi…) sa italijanskog tržišta u SAD uticati samim tim i na potrošnju pšenice, što će pogoditi i izvoznike iz Srbije. Evropska unija, pa tako i Italija, sada traži nova tržišta.
Tu je najnoviji dogovor sa Merkosurom i državama Južne Amerike oko izvoza i razmene proizvoda bez carina. Samim tim postoji i mogućnost izvoza pšenice, kukuruza i drugih žitarica ka Italiji bez taksa i poreza, što će u budućnosti verovatno imati dosta uticaja na izvoz robe iz Srbije prema Italiji.
Izvor: Politika
Foto: ChatGPT, Envato