Poslednjih godina divlji ovas se intenzivnije javlja u usevima strnih žita, pri čemu utiče na kvalitet i visinu prinosa useva, a takođe stvara poteškoće prilikom žetve i doprinosi nečistoći žetvenog materijala.

Uzrok njegove masovne pojave je gajenje strnih žita u monokulturi, kao i setva nedeklarisanog semena.

Divlji ovas (Avena fatua) je jednogodišnja biljka iz familije Poaceae (trava) žiličastog korenovog sistema. Stablo je uspravno, visine do 125 cm. Listovi su široko linearni. Prvi list je sa retkim, ali dosta dugim dlakama po obodu liske. Cvast je rastresita metlica, a tokom godine proizvodi i do 800 semena po biljci. Prisutan je u gajenom ovsu, strnim žitima i na neobrađenim površinama.

Razmnožava se semenom. Za razvoj mu pogoduju vlažna ilovasta zemljišta, a masovno se javlja rano u proleće na temperaturama do 10°C. Cveta u maju i junu, a plodonosi u junu i julu (kao i pšenica). Svojim intenzivnim porastom zasenjuje gornje lišće, pleve i plevice pšenice te otežava nalivanje zrna. Seme divljeg ovsa odlikuje se dormantnošću i neravnomernim sazrevanjem i klijanjem, što mu omogućava preživljavanje i stalno održavanje u gajenim usevima.

Da bi se uspešno suzbio divlji ovas, potrebno je primeniti kombinaciju preventivnih i hemijskih mera zaštite.

Od peventivnih mera zaštite primenjuju se:
– setva čistog, deklarisanog semenskog materijala
– plodored, kojim se stvaraju nepovoljni uslovi za nicanje ove korovske vrste (pšenicu na istoj parceli sejati svake 4-5 godine)
– mere obrade zemljišta (duboko oranje, tanjiranje i slično)

Od herbicida primenjuju se: preparati na bazi piroksulam + klokvintocet-meksil sa okvašivačem kad se usev pšenice nalazi u fazi od kraja bokorenja do drugog kolenca, a korov u fazi intezivnog porasta. Usvaja se i deluje preko lista, ali poseduje i kratkotrajno zemljišno delovanje na novo iznikle korove. Optimalna temperatura primene je od 8-25°C. Preparati na bazi fenoksaprop P-etil + jodosulfuron-metil natrijum + mefenpirdietil primenjuju se kad se pšenica nalazi u fazi od trećeg lista do pojave zastavičara, a korovi u fazi od trećeg lista do kraja bokorenja. Pomenute aktivne materije deluju i na suzbijanje pojedinih širokolisnih korova.

Izvor: dipl. inž. Slavica Svetozarević, PSSS Negotin

Foto: Jan Samanek, Phytosanitary Administration, Bugwood.org